Дело

. п КЊИГА 61. Д Е Л 0 НОВЕМВАР, 1911. ГОДИНЕ СВЕСКА 2. Ј О В А Н Ч Е Д-р Пера Милин је волео да га сматрају естетом. А био је адвокат и богат човек. Имао је кућу у мирном крају на три улице, са два дворишта и баштом, и салаш с густим платанима, с терасом, с покривеним плетеним фотељама за сунчање и с мрежом за љуљушкање. Адвокатску писарницу је изнајмљивао на тргу, само да га не ремети у домаћем комфорту, који је често бунио са естетизмом. Био је разборит човек, али је тврдио, да не би могао живети ни годину дана у једној соби за спавање са женом, кад би му задах из кухиње допирао у стан. Зато ни госпођа Јелена нпје никада излазила пред њега неносредно из кухиње. Прво би се морала умити и преобућп, па тек тако сести за сто. Јер би д-р Милин немилосрдно устао од ручка и пошао у гостионицу, када би, пољубивши госпођу у руку, осетио профани лук. Зато се госпођа Јелена и зачудила, када ]е једног дана у подне необично рано видела кроз шарена окна свога мужа, како преко дворишта улази управо у загушљиву кухињу. Није имала времена ни да своје, до лаката голе, пуне руке прелије водом са келнским мирисом, када је господин доктор помилова ио угријаним образима и пољуби у косу. — Душо, немој се срдити, ја сам довео госта — рече смешећи се. — Али, забога, што ниси раније... — Ах, није то, онако, прави гост: ђак, сиромашак један. Занимљив тип, ходи да ти га представим. Јованче Средојевић је изненадио адвоката. Он је за све време ћутао и кретао се пажљиво. Вешто је прикривао своје снебивање. Да адвокат није опазио у његовим очима савладано дивљење, био би незадовољан њиме. Овако се смешкао, био Дело, књ 61 11