Дело

172 Д Е Л 0 Долетите амо, ту песму грун’те Весело и живо. (Комедијаши прелазе преко сцене и одлазе кроз бочна врата) Бје^ћс^и Ти поред Цара Непрестано буди. Не скидај ока! Чим видпш да само обрве смршти Ти шалу избациЗ (Будали) Будала Јесте, пзбацн! Дела тп избаци! Па да те одмах Кроз прозор избаци! (Отворе се врата) Ево и њега! •(Ивана, у наслоњачи, уносе. Он је у домаћој одећи Лице му је болешћу изнурено, али ипак изражава свечано расположење. Наслоњачу спусте насред дворнице и пред њу ставе мали троугли сточић. За Иваном улазе: Годунов, Мстиславски, Шујски и други бојари. осим Захарина). Иван (Седећи у наслоњачи, Годунову) Ето, и данас Краљичин посланик оста неиримљен. Без мача и ленте нека ми сутра Поклонит' се дође. У одморпшту Биће присно нримљен. А сада дајте Да дарове видим Краљици сестри И рођаци њеној, невести нашој. Бје^вски Из Персије, ево, велики Царе, Скупоценог веза. Он he се, мислим, Краљици, без сумње, допасти. Иваи Неће. Крнама се она не диви. Укус У ње није женски. Нама Писемски Пише из Лондона: да она воли