Дело

180 Д Е Л 0 Бојар (Тихо Годуиову) Врло је гневан. Почео се љутит' већ у два маха. (Годунов приђе и стане према Пвану) Иваи (Погпувши главу) А, ти си!... Но, шта је? — Виде л’ гатаре? Шта би кад им рече?... Што ћутиш тако? Вашто ми не кажеш? Годунов Хм, Госнодару ! Иван Што ме тако гледаш? (Уклања се испред Годунова) Како смеш, реци, Да ме тако гледаш? Годунов Велики Царе, Одговор ти овај гатари шаљу: Њпхово учење тачно је! Иван Како? Годунов Грешити не могу, а јоште нпје Дан Кирила Светог прошао сасвимЈ Иван (Устане и поводи се) Није проиГо?,.. Светн Тшрпл?... Зар смеде... Вар смеде да дођеш?... Зликовче!... Ти си... Разумем ти поглед!... Убити!... Мене!... Издајник!... Џелате!... Убити дође... Не веруј му, сине!... Фјодоре!... Лопов!... Не веруј му !... Јаох!... (Падне наузнако на под)