Дело

182 Д Е Л 0 Престало! Ei/шс (Ухвати другу руку> Јацоби Ни срце не бије! Е.ЛМС Мртав! Јацоби Свршио је живот. (Ослушкује срце)» Годунов (Приђе и метне руку на Иваново срце>Мртав је! (Отвори ирозор и виче на трг> Москво! Цар нам Васиљевић Иван — умро је! (Говор п жагор на тргу. Годунов пзиђе из дворнице. Бојари сеокупе око Ивана и гледају га ћутећи. Уђе Захарин и застане пред. труном) Захарин Свршило се. Ето — то је Цар Иван Од ког тако дуго дрхташе земља! Без моћи и снаге некретан лежиш Сиромашак пуки сред свога блага! Шта чекамо стојећ, браћо бојари? Зар да је пред нама онај у праху Пред којим пб века у праху бесмо? Да ли га се коснут’ можда бојите? Не бојте се, браћо! Очију својих Отворити неће! Оштрога жезла Укочена рука прихватит' неће! Нит’ ће хладна уста казну изрећи! (Подигну Ивана, положе га на једну клупу, метну подглавник и покрију златоткивом. Улете Ф.јодор, Царица и Царевићка Ирина)