Дело

186 Д Е Л 0 Годунов Њој, Господару, Биће тамо боље. Захарин 0, Годунове, Видим вешт си врло да зановедаш. Сваком нађе место, — само се мене Не присећаш јоште!.. Куда ћу, реци. У манастир који? Ил' у прогонство? У тамницу можда? Ил’ на губилиште? Годунов Оче, Цар те моли остати с њиме. Царица Бојарине, спаси!.. Спаси ме!.. Спаси! Пропали смо! (Захарину) Захарин Бог ће, Царице, дати, Све нропасти неће! — Рђаво семе, Бојар-Годунове, посеја сада! Од њега се жетви не надам доброј! (Окренувши се Иванову трупу) 0, Иване Царе! Бог нек ти прашта! И свим нама! Ево — плод самовлашћа ! Ево и свршетка нашег расула!.. фјодор (Царици са сузама) Царице матушка!.. Не плачи!.. Шта ћеш ? Тако, ваљда, мора!.. Годунов (Приђе ирозору) Народе руски! Фјодор Ивановић, велики Цар нам, Прашта вам!... А сада: молите Бога