Дело

200 Д Е Л 0 ппјем именима: „Једни нх зову Власима, а други Рацима или Србљгша; неки Албанцима и Бошњацима“ („Ш Vlahos, Vlachos vocant; hi vero Bascianos, aut Serblos; quidam Albanenses, Bosnenses44.1 Треба имати на уму, да се Бока Которска звала „Albania Veneta“). Каже да почетак српском (Rascianorum) насељу у Хрватској и Славонији нада у вријеме Фердинандово.1 2 Вели, да је Србин војвода Ковачевић („рег Vajvodam Kovachevicli Rascianum“) иокрпо једну цркву у капелској парохији (у вараждинском генералату).3 Још каже, да је 1597. год. дозвао кнез генерал Херберштајн око 40 српских породица из Босне и из Србије („40 circiter familiae Rascianae, per comitem generalem Herberstein ех Bosnia et Servia... evocatae sunt“). За тијем каже: „f'actum autem hoc est, ab exemplo Croatiae, ad quam inductos fuisse Rascianos epistolae a pag. 342. testantur“.4 5 * * 81770. год. каже Б. A. Крчелић: „Annus 1597 Rascianae gentis in generalatu hodie dicto Varasdiensi, Herbersteinio authore, annus Nativitatis est* 1772. год. написа дебелобрдски парох Стојан Шобат (којп иослије ностаде коренички прото) катихизис, који се почиње овако: „Вопрос. Ко сп ти? Отвјет. Ја јесам человјек, Србин, Христјанин.“ А мало за тијем: „В. По чему зовеш се Србин? 0. Зовем се но роду и слову или ти језикгу онпх људи од којих ироисходим н који који имепују се Cp6u“Sy Овај је катнхизис послнја штампан у Млецима 1813. год., као што каже М. Грбић. 1772. год. наштампа Бановац Стеф. В.ујановски у Бечу њемачку граматику „вћ ползу сербскихч, дгћтећ п&славеносербскомк лзп1кГ>“. На 7. и ua 12. стр. каже да" F и V треба изговаратп 1 Notitiae praelim. стр. 433. 2 Notitiae praelim. стр. 434 3 Notitiae praelim. стр. 515. 4 Notitiae praelim. стр. 519. 5 Historia cathedralis ecclesiae Zagrabiensis, Pars I, Tom. I. p. 103: у проф. X. J. Бидермана Die Serben-Ansiedlungen in Steiermarlv und in Warasdiner Grenz-Generalate (1883), Separat-Abdruck, стр. 4. 8 M. Грбић, Карловачко владичанство, II (1891) стр. 220—22. Дебело је Брдо у Крбави између Удбине п Коренице.