Дело

16 Д В л о Онадар ти се Господар окрени, те пред свпјема: „Овн ми је ђетић", вели, показујући на ме: ,,уша' у срце иу вољу, још откад сам га првом видио. Ево га, ка’ што видите, има на очи и ђовдом и снопом и стасом н образом: свакоме би черкескоме сину мога’ стат’ раме уз раме и у очи погле’ат’. Ваљан је и бастадур а умјешан и брагадур: ниједноме му га мајковићу не било за дишу ни оцу ни мајци који би му доскочио! А и од куће је и од соја ка’ један но један његов врсник. И смио бих се на њ ослонит’ ка’ на рођенога сина и усред пусте бих Ластве на његову крилу омрка’ а да ме нн длака с главе не заболи. II зато га ево сад пред свом господом мојом иментујем за командира од Пустијех Селах и дајем му златну биљегу од тенеће и сребрну сабљу од пппунове коре. II нек’ му је сретно да-бог-да!“... — Амин, дај-боже!... заграја скуп око мене, а чаше се дигоше п зазвекташе и вино прели пзнад моје и њихових глава. — Бог да те живи, Господару!... кликнух.ја весело, па прилећех па га целивах у скут и у руку. Опет ће његово Височанство Ћипур-хан: — Ово су, вели, господо, ратна времена. Пушка пламти на све стране. Нико није сигур за свој живот: омркни млад и здрав ка тријест а осванн бамбат ка* напуват мјехур. Колико ли је тек лијеинјех главах, у ово мало земана ја што памтим и откад владам, погинуло, и колико ли се јуначкијех огњиштах угаснло за образ н слободу и за ме и за мој дом! (И, валај при тој му ријечи, пљуснуше сузе и залише се у чашу с воном, ни да је оца укопа’). И све се, љуђи, бојим, да ми и ову љепоту (показа на ме), ка’ је ово харли и собразли и понесен за оружјем н димом од барута п мегданима и кланцима тијеснијем, не однесе смрт приђе времена; и, ка’ је ово инокосан, да му се витешко кољеио не истражи. Зато сам ријешио и решавам, да га оженимо и окућимо, и то на 'ви час... — Бог да те живи, Госнодару! Тво.ја воља наш закон... прпхватнше господа главари пза софре. А Господар Ћинур-хап само што махну руком на ону цуру што му у црквеној омеђинп готовљаше вечеру. Она нритрча, а он he ти њој и мени: — Погледајте се, вели, добро! Ја мислим č вас је Бог створпо једно за друго н мени да' налог да вас спојим. Па, ако се допадате једно другоме, да вас сад на' ви час и вјеримо