Дело

« *¥ ЈУТРА И ВЕЧЕРА 135 позвао, и будимо вољни, да му иомогнемо и у жетви, ако нас поаове. * И сва три сејача у један глас узвикнуше радосно: Ми Богу, Богу иомажемо. * 0 мали мрави, како ја безгранично волим сејаче! Гле Марс и Јупитер почињу да трепере, као да се и они радују сејачима! Ја знам да се и ви радујете. Како се не би и ви радовали, кад he из посејаног семена понићи класје око вашег дома, између кога ћете се ви шетати као синови људски између високих палми ? 20. Проповед о неједнацости с/вуди. Кад се јутрос нагињем над ваш дом, мали мрави, моје су уши испуњене непознатим гласовима, који се одасвуд око мене чују. Једно су гласови људи, друго гласови природе. Први гласови вичу: „једнакост“! Други гласови трубе: „неједнакост“! Да ли су за вас нови ови глаоови, мали мрави ? За мене нису;. ја и ове прошле ноћи нисам могао спавати од њих. Мисао о њима мучила ме је сву ноћ; и у бесаници својој ја сам стојао на месечинп и осећао, како земља елегантно и нечујно ходи по етру. 0 како је сигурна Земља у свом ходу! Нико од нас људи не ступа тако сигурно као земља. Наш ход збуњују новорођене мисли. Ми смо увек много нежни према новорођенчадима, и полажемо увек много наде на њих, и ако се често много разочаравамо њима. Мисли земље су зрелије и стабилније од мисли људске; Земља пскористи сва разочарења наша у новоро ђеним и старорођеним мислима. Зато је њен ход тако сигуран и тако елегантан, а ход људи тако колебљив и тако тежак. Но ослушните, ослушните, другови моји, ову свађу човека с природом. Она се може чути у свако доба и на сваком месту. Ја сам је слушао и прошле ноћи под месецом и слушам је и сад под сунцем. — Ми смо људи сви једнаки, вели човек, јер нам је судба свима једнака. Сви се 'ми усирављамо из прашине и сви се сунчамо у прашини, играјући се и озбиљно и од шале, док се не уморимо и не спустимо опет у прашину. Сви смо ми лепа скулптура са истинским очима и активним устима, но у исто