Дело

^ ЈУТРА II ВЕЧЕРА 237 Iktfo је оно, што је одвратно Богу, и што ја, као слуга његов не могу допустити. Побеђујте ме, колико хоћете, озлојеђени ^НјЗотивници моји, на другим позицијама, но на победу мога божанског инстинкта за стварањем неједнакога не надајте се. Загледајте боље у себе и видећете, да се ви у самој ствари бојите једнакости! Философи, који вам говоре, да ће вас смрт све изједначити, не само међу собом, но и са најмањим и најодвратнијим животним гмизавцима, ти философи су вам мрски. и ви их спаљујете. Ви гунђате против атлета, који после дуге борбе пред вашим очима, поклоне се и изјаве, да су онп једнаки п да не треба очекивати ничпју победу. А неочекивање победе заклапа трепавице и опушта руке. Докле вас интересује победа дотле вас интересује живот. У животу пак, у коме постоји реч победа, мора постојати и реч неједнакост. Зашто волите ви реч личност, а не волите неједнакост?’ Зашто се борите за ону прву а против ове друге? Зар се не бојите контрадикције? Не значи ли личност неједнакост? Не значи ли једнакост безличност, без-раз-личност?“ Тако се свађају човек и природа, мали мрави. Но излазите, излазите из дома вашег; сунце чека пред вратима, да вас пољуби. Оно жели да вас преброји и да вас води по новим путовима. Поверите му се, јер сунце не напушта своје пријатеље; оно и гробове њихове сваки дан посећује. Н. Косан. 40*-