Дело

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ фЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 247 « • гови нарочитих психичких особина дејствовања по слободној вољџ са свим губе. ^ Врља је као и сваки механички узрок иовод промена и пј^оцеса. „Вера, која креће планине, јесте воља, она је прави творац ствари (моралних и физичких)“ вели G. Le Bon. Говорећи овде о слободној вољи п сврси имамо у виду, да се са тим особинама горњих узрока, сила, или како се у овој књизи зову: тежњи, не може и не сме смањити значај механичком тумачењу развоја појава. Све је, што се збива у свету физичком, условљено прошлим стањима, и што ће бити има извора у садашњости стања и промена. Ово је смисао механистпчког тумачења појава, што се у лајичком свету, из непознавања суштине каузалности брка са фаталношћу. Горњи је принцип општи и вреди и за психичке, социјалне (моралне) појаве. Моћ предвиђања, Контово начело savoir с’ est prevoir, садржано је у континуитету међу променама и стањима. Свесност обична, коришћење је тековинама искуства, атавизма и наслеђа, да се извесне препоне могу са што мање труда савладати у животу човечијем и људском, и права корист од свега је кад све наше радње и покрети добију тип механичког, несвесног. Говор, ход, занат, вештина и др. су тековине несвесних, невољних аката. L’edncation est l’art de faire passer le conscient dans Г inconscient (G. L. Bon.) je принцип o механичкој каузалности моралних појава и ако поменути нисац налази, без довољног оправдања, разне логике за разне појаве и промене. Једна је логика догађаја, као што је и рационална логика једна и она је отисак логике догађаја у нашој околини. Ако се наше резоновање о узроцима и ефектима не поклопи са правом стварношћу, коју је доста тешко наћи, јер нам апсолутне етапе и мерила недостају — наше сазнање постаје једна идеалистичка, фантастична слика и понекад и галимитијас без икакве вредности. Принципи каузалитета, рвему подобан принцип контиуитета основе су за појаве и за наше расуђивање. Из појава једнаких промена у социјалним појавама, из процеса и промена, које су опште за цео органски свет а састоје се у томе: да по закону континуитета нема скокова ни у формама ни у процесима-, излази да је највероватније да је ефекат колективног дејствовања нула, и да је услед тога као и у физичким системима прогрес промена једнака. Растење или опадање у променама условљено је, без обзира на брзине