Дело

258 Д Е Л 0 као супстанца, ипак се мора множина претпоставити. Етар, за који је везана сунчана енергија, различан је од материје, која стоји у свези с механичним радом или топлотном енергијом. Претпоставка нарочите животне супстанце нема по Шнајдеру у себи потешкоћа. Под живом супстанцом не треба мислити нарочиту врсту материје него јединствену структуру у живим бићима. Жива је суистанца структура у организмима а, то је ћелица. Витална је енергија нсихична енергија. Психична је енергија органских јединица осећај. Молекуларпо кретање и осећај су аналогни појави. Живот је стање организма, који се оснива на осећају ћелица, као што се и топлота оснива на молекуларном кретању. Интезитетни је фактор виталне енергије сгруктура. Организам живи, у колико је структуиран. Структура је супстанца. Психична се енергија испољава у појавама ексобиотичним и ендсбиотичним, а то су асимилација и дисимилација. Асимилација је везана са иостанком а дисимилација с престанком живота. Асимилација је механичан појав а не хемијски, као што се обично схвата, али аналоган хемијском. Психични појави, као и асимилација, јесу нарочити појави гравитације, код које се тежа делића, који се један према другом крећу, не умножава. Гравитација се исиољава у развићу виталистичком, што се види из ћелица и из њезиних осећаја. Нзмеђу живота и осећаја постојп таки однос да из живота постаје осећај и да се осећај може у живот да претвори. Ентропија је живота сходност и она тежи максимуму. Шнајдер се у првој периоди свога витализма креће у обпчним конструктивним, метаморфолошким хипотезама с нримесом психичне, односно виталне енергије а у другој периоди иде све више према старој философиЈИ немачке школе о природи, као што је за време Шелинга цветала. Довољно је указати на оно монстроузно, ничим не обрааложено мишљење о асимилацпјн, да је механпчна нојава или на аналогији о гравитацији и ентронијп, осећају истд. Когод иоле иозна смисао н нојаву асимилације, томе ће бити јасно, да асимилацији може бпти само хемијска нојава, јер се из неједнаке материје ствара сличан, једнак материјал, а то је нрема нашем садашњем искуству једино могуће хемизмом. Идејама Шнајдеровим слична су схватања Руса Карцинског и А. Даниљевског. Карцински исиоведа тако нсто виталну енергију, као н Шнајдер, а Данпљевски нарочиту виталну супстанцу, као и Шнајдер.