Дело

СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ Ако, не дај Боже, наступи штогод Д^таћу, бојим се. Ти ми тад казуј Шта треба да радим. jSS***^ Годуиов Ја, Царевићу, Одан сам ти слуга и ропски веран, Ал’ деси л’ се штогод, видећеш одмах: Допузтит’ ми неће да те ја служим. Оклеветаће ме! Фјодор Вероват нећу! Отац ми нареди да тебе слушам И да се у свему ослањам не те. Сад, Борисе, збогом! Шурњајо, збогом! Ал’ вас молим да ме не испраћате. (Оде, Годунов га испрати> Марија 0, Господе Боже! Кад би дан овај Прошао што брже. Ма шта муж рек’о, Инак је узбудљив. Целе сам ноћи Сањала све само камење драго II крупно бисерје, — а Цар к’о руком Све рије по њему и задовољан Прееипа рубине. Није на добро, На зло тај сан слути. (Сама) Годуков (Врати се и посматра је) Марија, шта је? Марија Опрости, ал’ овај дан ми је страшан. Гатари... Годунов Гатари слагаше, ето. Цар је опет бадар. Лнчно га видех.