Дело

IIOCJIE ОПРОШТАЈА 281 • • И само скиде шешир, пошто је извукла две дуге игле с бДсерним главама, иредавши све с неповерљнвим погледом Kjapif. Киша је још непрестано пљуштала, шуштећи и удара1ућтГ*у окна. Марија погледа у свој старински мали часовник с плавим бројевима и омахну главом, као да се ужасава. Било је тек два сата после подне. И премда беше недеља, због кише, која је лила готово пун сахат, са улица се није чуо ни најмањи шум. Нигде живе душе, да својим корацима поремети тишину, која је владала у том пустом Гвасковом дому. — Јесам ли вам још што потребна? — упита Кјара госпођу. Марија је неколико тренутака оклевала с одговором. Долазило јој је да рекне том људском створу, том живом створу, својој служавци, да остане крај ње, да не буде сама; али се одмах постидела због тога свог моралног кукавиштва, те је њен понос нагна, да се преда самоћи. — Иди, идн — рече она. И оставши сама, уђе у свој будоар, који беше веома светао, с тапетима и намештајем од готово беле тканине, прошаране нежним ружичастим, жутим и зеленим цветићима, сугасито златним оквирима на сликама, са сагом жућкасте боје, с узглавницима од веома угасите свиле, с укусно одабраним уметничким стварчицама које су се дивно слагале са својом околином; и тога натуштеног дана, то после подне, када киша не престајаше, тај салончић се чинио као соба неке особе која је одавно умрла, чинио се као да у њ одавно није нико крочио, као да је одавно напуштен. Као и обично седе Марија Гваско на своју наслоњачу, спусти ноге на један дугачак узглавник превучен старинским чипкама, спусти руке на угасито златне наслоне, затвори очи и предаде се досади која јој је кињила душу и изражавала се на лицу, предаде се јаду који јој је растрзао срце и оцртавао се на лепом јој и племенитом лицу. Тако је протицало време; киша би овда онда попуштала, потмуло шуморећи, као кад се оно удаљују кораци, или би се појачала, пљуштећи и лијући као из кабла на куће и улице. Два пут се трзала Марија у својој потпуној самоћи; први пут диже она главу, пружи руку и дохвати с једног сточића неку књигу у корицама од мекане дивокозине коже и с необичним шарама, и помућеним, равнодушним очима прелете неколико страна; шуштање листова у тој тишини Гваскове куће иреплаши је и