Дело

286 Д Е Л 0 — Знај да ћеш ме ти оборити у постељу или ме довести до лудила. Немаш нрава да ме исмејаваш. Не треба ми твоје жаљење. Ти си мој непријатељ. Ја сам болестан због тебе. Ти сп за мене била бич. Ја сам нмао све да будем, ако не срећан, а оно миран и задовољан. Ти си дошла у мој живот, те је поремећен мој мир и уништена свака моја радост. Она беше своју главу наслонила на наслон од столице, на мали узглавник у облику срца; усне јој беху готово грчевито стиснуте, очи у пола затворене, руке су грчевито стезале побочне наслоне, те је тако личпла на особу, која се свом снагом напреже, да се савлада, да се не опре, да не одговори, да до последње речи чује све оно што јој се добацује у лице. — Да, тако је то — настави он прпгушеним, али оштрим гласом: никаква болест, никаква несрећа, никаква катастрофа не би могла мој живот горе опустошити него што си га опустошила ти. Боље би било да сам умро онога дана када сам те црви нут видео — и завали се у наслоњачу тако да она зашкрппе под његовим теретом. Она отвори очи и погледа, али без и најмањег узбуђења, то гневно и намргођено лице, то снажно тело, што беше заваљено у столици, и упита га мнрно: — Ја сам, дакле, како ти велиш, Емилио, твој непријатељ? Он се трже, премерп је презрнвим погледом и одговори — Да, мој непријатељ. — Моје нрисуство огорчава те? — Огорчава ме, то је нрава реч! — А мој додир улива ти гнушање? — Ти то знаш — рече он и нремери је необичним погледом. Марија схвати готово муњевитом брзином ua што је Емилио Гваско нишанио; она најпре нребледе, а затим порумене; у трену ока наводнише јој се очи сузама, које је увређени понос натерао, али које је пламен њеног поноса убрзо исушио. II увредљиву реч, сурову реч грдње, што јој се хтеде омаћи с усана, самртни ужас, који јој је улио њен муж оне ноћп нуне бола и срамоте, када је желео да је има, једино из суровог инстикта, да бн је имао, једино из дивљег инстикта љубоморе, а затим је се као махнит клонио, док је она готово хтела умрети од стида и туге: ту реч, која би изражавала све њено женско гнушање, била је она толико милосрдна да не изговори. Али ипак, он је видео по њеном лицу, на коме