Дело

. . ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 287 -су ср тако јасно оцртавала осећања, по њеним очима, које су^теле да лију тако ретке и вреле сузе што их рањени мами из душе, по њеном тешком дисању, у коме као да се изражавао крик протеста, видео је он да је тим подсећањем, тим речима створио дубљу провалу, већи размак између себе п ње. — Ја сам те волео и волим те, можда, још... — промрмља он, као да сам себи говори. — Мислим... да је тако. Али твој додир улива хми гнушање... II кад год би изговорио те речи, чија истинитост беше тако кобна, он би одиста од ње стукнуо. Кад год би изустио те речи, женино би лпце од гнева пребледело. Па ипак, савлађујући се ретком одважношћу снажне душе, она му одговори мирно и гласом нунпм поноса: — Не уображавај да ме волиш, драги Емилио. Љубав је нешто сасвим друго. Знам ја то. Ти ми, као и сваки другн човек, чиниш ту част што за мном жудиш; то је све. То би било веома ласкаво за мене, када ту твоју веома обичну, веома просту и доста нпску жудњу не би сузбијала та одвратност, што ти је уливала моја особа за којом жудиш и гнушаш је се. Би ли ми могао казати узрок, ако ти то није непријатно? Из просте радозналости, пријатељу мој, ништа више. Ти ме се гнушаш: а зашто? Мало по мало тон, којим је говорила Марија, бивао је све отворенији и фриволнији, као дајереч о некој сасвим обичној ствари, која није тако важна. Нувши те речи, које су још више кињиле његову намучену душу, Емилио Гваско беше се намрштпо' у лицу. Он је добро знао колико је Марија образованија и јача од њега; знао је добро како ју је за срце ујео подсећањем на ону ноћ пуну бола и стида, после које су се растали као два непријатеља. И сада је ocehao, да је био у рукама своје Марије, која беше узвишенија од увреде, створена да побеђује себе и друге, господар свога живота и живота других особа. Нп.је покушавао да се бори с њом, као год што се не би борио ни са самом истином, и, одговарајући јој, тихпм гласом и не гледајући је, рече јој сурово и простодушно: — Гнушам те се,'јер не могу да заборавим. — Шта, за име Божје? — упита она, немарно се играјући ■својим прстењем од смарагда. — Твоје неверство, твоје бегство с Марком Фиоре, твој