Дело

« X Р 0 Н П К А 29 5 Милоша, но је и сам, који је противан Књазу Милошу, да у Србију дође, говорећи, да би он опет чинио по староме, но при egfeM'-foM, да је добро знати шта и како Он мисли. А што се Књаз-Михајла тиче, њега ми је Вук описао као човека особитог поштења и карактера и како видим, г. Вук желео би да се Михајло у Србију врати на престо а К. Милош никако. Шта више и сам ме ]е г. Вук одвраћао да се не би ја предао Милошу. С њим сам прексиноћ био код руског попа, где смо седели до 10 час. ноћу и пили чај. Било је разговора много и о политици, него се нисмо упуштали у такво што, што би било нужно да Вам јавим, премда нас је поп и опет позвао и можда би други пут ма што и било. Сад да Вам опишем шта Књаз Милош говори и како је мене примио. Он каже да је он много муке видео, докле је Србију од Турака ослободио. Ако неки мисле, вели он, да ју ја нисам ослободио, или да се ослободи предводио, то нека тај каже, ко је био тај други, што је учинио, кад ја нисам и кад се извесно зна, да је она 1813 године пропала и дошла сасвим у руке Турској. Нека кажу ко протера Турке, ко доби онолико< фермана из Цариграда за Србију и ко доби внутрење правленије слободно, кад ја нисам то учинио. Ја сам, каже, Вучића скинуо са вешала па га узео себп. Авраму (Петронијевићу) сам избацио лопату из шака, јер је чистио ђубре код Топаловића, Симића сам брбљивог узео за суруџију, Глистара Илију Гарашанина од свиња, Книћанина из гвожђа и т. д., те ce сад они начинили заслужни за народ, а њихов Господар није заслужио. Даље вели: ја сам владао 25 година у Србији и у први мах требио сам земљу од Турака, а после од хајдука који су се бпли умножили и зато сам морао убијати рђаве људе. А зашто они сад убијају људе лоповски, више су их убили него ја. Аврам је послао неку лолу (Миту ЈБотића) из Смедерева те јеубио Сараф-Косту, па то несме нико да тражи. Вучић луди поубија толике људе на Шапцу. Симић разграбио новце из касе, коју сам је стекао, каже: да пма неки спахилук у Влашкој, а лаже, оно су никакви спахилуци, а да није окно купио био би давно банкрот. Миша (Анастасијевић) ме је похарао, но кад ја дођем у Србију, му не знам шта, који њих нусти да утекну и т. д. вели: најпре ћу ја њима судити! Говорио ми је „да је он био уговорио са Енглеском да све градове од Турака откупи за 250.000 дуката, а тек што је хтео^овоЈизвршпти,