Дело

308 Д Е Л 0 4ajy у.зети фантазију за реалност, и поезпју за философију:. Само he се једна незнатна мањина моћи узвисити чак и над. надчовеком Ничеовим и моћи га правилно схватити и оценити. Добро јеипакшто је Ниче нреведен и на српски. Ниче је извесно имао у Србији далеко више поштовалаца по чувењу, него што ће их имати сад по читању, по прочитању. Сад ће имати мање обожатеља и поштовалаца, по зато ће сад имати више сажалитеља, т. ј. људи, који ће, по прочитању „Заратустре“ болно уздахнути и рећи: — Сиромах Ниче! Он је био као једна велика варница, која је скочила са огњишта човечанства и, пошав да тражи једно веће огњиште, удаљила се у густу таму животних тајни, и у тој тами се угасила. Г. М. Ћурчин обећава дати једну расправу о Ничеовој фплософији иред другу свеску овога нревода. Ценећи по бпографској црти, коју је преводилац ставио пред текст ове прве свеске: по марљивости и објективности, с којом је та бнографска црта израђена, ми се можемо с добрим разлогом надати, да ће раснрава г. Ћурчинова бити добродошла читаоцу, као сигуран вођ по неравном иклизавом нољу Ничеових мисли. 0 тешкоћама превода „Заратустре“ сам је се г. Ћурчин довољно и савршено тачно изразио у своме поговору. Свако песничко дело при преводу губи од своје лепоте. „Заратустра“ губи у иреводу више но друга поетска дела зато, што „Заратустра“ чини за себе једну особиту, необичну поезију, за коју се потребује много нових речи н облика синтактиктичких. Сама номисао иревести „Заратустру“ на српски језик јесте врло смела. Па ипак се може рећи, да је г. Ћурчин с овим преводом успео безмало онолико, колико се у онште с иреводом овакве једне стварп може успети. Једно би се само могло замерити г. Ћурчину, на име то, што јн био до скрупулозности „граматичап". (И сам је наслов доказ за то). Ничеје био рушитељ свпју светиња иа и светиња граматичких и сиптактпчких. Г. Ћурчин је својим преводом ублажио Ничеа. Издавач „Заратустре“, г. Цвијановић, који је преводиоца н „иотакао ва превођење“, успео је да да, сриској читалачкој публици једну укусну, једну лепу књигу. Д-р Ник. Велимировић. *0*