Дело

310 Д Е Л 0 одговорност министара и садрже нарочите проиисе и материјалног и продесног права у погледу те одговорности. Устав и Закон о министарској одговорности усвојили су један особени систем министарске одговорности, за који се сматрало, да најбоље одговара потребама и интересима државним. Међутим у врло блиској прошлости појавило се баш код питања о мпнистарској одговорности једно основно питање од чијег нретходног решења зависи и разумевање система одговорности, који постоји у нашем јавном праву. То се питање, појавило поводом истицане одговорности г. Настаса Петровића, бив. министра унутр. дела, за погибију два Новаковића приликом познатог догађаја од 16 сентембра 1907 године. Оно се сводило на питање о надлежности органа, пред којима министри кривично одговарају. По једним правницима (Слободан Јовановић, д-р Божа Марковић, д-р Коста Кумануди) код кричне одговорности треба чинити разлику између оних кривичних дела, предвиђених Уставом и Законом о министарској одговорности, и других кривичних дела, која би министри учинили у службееој дужности, а о којима говори Кривични Законик. Само за дела из прве групе министри би одговарали пред нарламентом, односно Државним Судом, док би за остала кривична дела, предвиђена Казненим Закоником, министри одговарали нред редовним судовима. Главни аргуменат за ово мишљење наводио се у томе, што је Закон о министарској одговорности предвидео, но мишљењу тих правника само нека снецијална кривична дела, а за остала дела никако се не може узети, да је Устав хтео, да министри не одговарају. За та дела минпстри су одговорни ио пронисима Казненог Законика и Законика о кривичном поступку. По другим нравницима (д-р Св. Станојевић, д-р Јован Лончарнћ и д-р Л. Марковић) треба се држати начела исказаног у чл. 135. Устава и чл. 1. Закона о министарској одговорности, да мпнистри одговарају Краљу и Народној Скунштини за своја службена дела, а нрема ближим одредбама Закона о министарској одговорности. Из поменутпх нрописа ово друго мишљење изводи, да је израз службена дела унотребљен као антитеза неслужбеним делима, или таквим кривичним делима, која би министар извршио као приватно лице. Према томе, сасвим је логично узети, да министар одговара за с в а службена дела иред Краљем и Н. Скунштипом, а за сва неслужбена дела одговара пред редовним судовима. У Уставу и За-