Дело

*v КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 311 кону о министарској одговорности не налази се та реч с в а, али би она, кад би изречно била употребљена сасвим сувишна била!**ШиРика и закони језика императивно налажу, да се не чини никаква подела између службених дела, јер о тој подели Устав и Закон о министарекој одговорности ништа не знају. Ово друго мишљење, као и оно прво, сматра да су министри одговорни за сва крнвична дела, била она предвиђена Кривичним Закоником или Законом о министарској одговорности, али да за сва та дела одговарају пред парламентом, односно државним судом. Разлика је само у надлежности органа, који he министрима судити. Није овде место да се опширно излажу аргументи, којима се та мишљења бране и обарају. Специјално ја не сматрам да је то потробно чинити, пошто сам баш о овом питању писао нарочити чланак, који he ускоро изићи у једном немачком часопису, и који he и српској јавности бити приказан. У том чланку, да поменем само то, ја сам се трудио да докажем, да је ово друго мишљење, које сам и раније заступао, једино правилно и да по нашем уставном праву министри одговарају за своја службена дела искључиво Краљу и Нар. Скупштини. Мени је жао, што тај чланак још није дошао на ред за штампање, да би се г. Касановић могао и њиме позабавити. Г. Касановић ово у толико пре, што је у овом питању стао на гледиште, сасвим супротно моме, наиме да министрима суде и редовни судови и то за она дела, која не би изречно била предвиђена Законом о министарској одговорности. Мишљење, које се у јавности одмах појавило после погибије два Новаковића, а у оном узбуђењу духова, било је последица, по мом бар схватању, погрешно стављеног питања, па је од те поставке и нисац пошао и са утврђеним већ мишљењем покушао је да то мишљење и докаже. Разлози при том наведени нису ме могли уверити а неће мислим ни друге објективне мислиоце уверити, поред свег оног поуздања и сигурности, са којом их је писац изнео. Нарочито ме они не могу уверити после јасне и уверљиве одлуке Касационог Суда у питању одговорности г. Настаса Петровића, којом је одлуком ово питање дефинитивно решено у прилог мишљења које сам и ја увек заступао, наиме, да министри одговарају само пред Скупштином, односно Држазним Судом. Необјашњпво је, што се писац том одлуком Касационог Суди није забавио мало и критички је изложио. Сама ствар би од тога до-