Дело

312 Д Е Л 0 била и он не би без сумње онако лако изводио закључке у прилог нрвог мпшљења. Писац је у толико пре требало то учиниги пз поштовања према највишем земаљском суду чије одлуке ми морамо респектовати, макар оне и не слагале се са нашим личним мишљењем, у толико пре велимо, што су други неки фактори на један апсолутно недоиуштен и у културним земљама готово немогућ начин, покушали да ту одлуку Каса ционог Суда игноришу и да јој не иридају никакве важности. Ја овим мислим на изјаве бив. министра правде г. Косте Тимотијевића и бив. министра привреде г. Јаше • Продановпћа, изјаве које су они учинили у својству министара, а приликом дебате у Скупштини о оитужењу г. Настаса Петровића. Те изјаве ваља забележити као значајан податак о раду самосталне радикалне странке на Управи Државној. Г. Тимотијевић је у својству министра правде и шефа правосуђа, игнорисао одлуку Касационог Суда, сматрајући је као да не ностоји. Та се одлука њега није тицала, јер он изјављује, да г. Н. Петровићу треба да суди редован суд. Исто тако чпни и г. Продановнћ с том разликом што он то мишљење оглашује као мишљење самосталне радикалне странке. Такве изјаве треба безусловно осудити. Јер, ако се и може донекле разуметн изјава г. Продановића, да његова странка стоји на гледишту, како министру за дело, којим се г. Настас Петровић окривљовао, треба редовни суд да суди — ма да је и таква изјава била сасвим неумесна пошто питање о томе, ко је надлежан да суди, не расправљају странке по свом „мишљењу“, већ судови по Уставу и позитпвним законима — никако се не може разумети ни одобрити изјава министра правде, којом се у суштини омаловажава највиши земаљски суд. Г. Касановнћ није се унустио у оцену поменуте одлуке п то је једна празнина у његову иначе врло ваљаном делу. Друга нразнипа је и у томе, што је пронуштено говорити о одговорностн министара иред редовннм судовима, кад г. Касановић већ сматра, да та одговорност постоји. Нарочито је гу требало расправљати питање о ноступку, с обзиром на поступак ири извпђању и суђењу чиновничких кривица. Мени се чини, да би истраживање баш ове стране питања показало писцу, како његов закључак о одговорности министара пред редовним судовнма није тако сигуран, као што се то њему чинило.