Дело

КРПТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 313 „Да завршимо овај приказ још једном напоменом. Крпвична одговорност министарска према српском уставном праву, с^оффром на начелну одлуку Касационог Суда, појављује се као једна особена политичка одговорност, и то зато, што је остављено искључиво политичком телу (Скупштини) да оно решава, хоће ли се министар ставити под суд или не. Па и за ту одлуку тражи се квалификована већина (2/3 гласова). Тиме је одговорност министара спшла са терена права на терен политике. II такав се систем може бранити, с обзиром на тешку и озбиљну службу, коју министри имају, али се мени чини при свем том, да је такав апсолутни систем штетан и опасан по слободу грађана. Много би боље било учинити поделу миниетарских кривица на политичке кривице којима се и првенствено вређају интереси и права приватних лица. За прве крнвице оставити парламенту, да он одлучује о оптужби министара, а за друге кривице предати министре редовним судовима, пошто се наравно предузму нарочите мере за спречавање неумесних тужба. II ако би врло тешко било извести ову поделу, јер нема нодобног критеријума, ипак то не би било немогуће. Такав систем би пружао много више гарантија грађанима, него систем данашњег Устава, при коме је одговорност министарска претежно политичке природе. Данас један министар (непосланик) може да оклевета или увреди у Скупштнни, свакога од нас, а да немамо срества да таквог министра тужимо за клевету. Издавање посланика суду може се тражити од Скупштине, али издавање министра није допуштено. То је врло леп пример, колико и демократски Уставп могу бити опасни по грађане, ако се не предузму мере, да сваки државни орган, па ма био он он и министар, за свој рад доиста и буде одговоран. II зато би промена Устава у овом питању била једна потребна и корисна реформа. Али док данашњи Устав ностоји, он се мора поштовтти и то најпре од оних, којима је дужност да врше право и старају се о правосуђу. Д-р Лазар Марковић