Дело

Б Е Л Е Ш К Е Друштва. Српска Краљ. Академија Наука. Академија философскпх наука имала је свој скуи 4 новембра. На овоме скуиу свршени су ови нослови: 1. Према реферату академика Љуб. Ковачевоћа одлучено је да се расправа Драгутпна Костића „Тајно писање у јужнословенским ћириловским cuoменицима" штампа као засебно Академијино издање. — 2. Писма хилендарског архимандрита Онуфрпја Поповића уцућена су на оцену академпку Ст. Новаковпћу. — 3. Усвојен је предлог академика д-ра Александра Велпћа да се у III књ. „Дпјалекторошког Зборника“ штампа „Косовско-ресавски дпјалекат“, од Милоша Ивковића, и радови које ће он прпказати на једној од идућих седница. — 4. Према реферату академика Љубомпра Стрјановића о збиркама „Зависа п натниса" Димитрија Љиколајевића — Оклобџије, Радослава Грујића и Глише Елезовића, одлучено је да се штампају у IV књ. „Записа и натипса“, у коју ће ући још и збирке које, на молбу Академпјину, буду поднелп Јов. Н /Гомпћ, д-р Александар Белић и Драгутин Костић. Г. Стојановић је умољев да се стара о редакцпји ове књпге. Српска Књижевна Задруга. — На састанку Управпог Одбора од 10 октобра свршени су редовни административни пословп: прпмљен је пзвештај благајников о бррјном стању задругара до тога дана и одлучено је да се д-ру Милану Шевићу исилати хоновар за превод књиге „Васнптање воље“, од Ж. Пајо-а. Уз то је примљена оставка г. Милоша Ивковића, на положај тајника и чланство у управи и одређени су г. г. Павле Поповпћ, д-р Јов. Скерлић и X. Лилер да нађу лнце, које би се изабрало за тајника. На састанку од 5 новембра благајник је саопштио да се до тога дана уписало за задругаре за XX коло 3166 задругара, без добротвора, дакле 313 више него у прош. год. Од задругара је цримљено 20.858 динара, (1794 дин. впше пего до истог дана у црошлрј годпни). Потом је г. X. Лилер, као један од тројице одређенпх да кандидују повога тајника заједно са г. д-рбм Скерлићем, поднео овај овако мотивисан предлог: „Задруга, која је за 20 година свога живота, успела да прпкупн великп бррј задругара из свих крајева Српства, којаје иостпгла леп успех у економском погледу п крја је успела да у еврјој уцрави види људе који је досто.јно заступају, није за све то време још успела да уреди и књижевну страну свога пословања. У њеним издањима виде се разна гледишта на извођење