Дело

« *v Б E Л E Ш K E 31» Задругина задатка, види се одсуство једногаг'одређенога правца u доста вели^, рј^знолпкост у начпну пздавања/ЧЗве то долази несумњпво отуда, што Задруга за све то време још није успела да за тајнпка придобије човека јаке спреме п ауторитета, а у исти мах (који је) у могућностп да јој посвети што више интензивнога рада. То су питање успеле решити и Матица Српска и Матица Хрватска: па је време да га реши и Задруга. Стога они предлажу да се за тајника изабере човек, који би узео у своје руке чисто књижевно пословање Задругино, те давао правац њеном књижевном раду, а коме би се дало право да за техничке послове (коректуре и уређпвање библиотеке) узме помоћника по своме избору и ва своју одговорност". II ако одбор усвојп ово њихово гледиште, г. г. Лилер и Скерлић предлажу -за главнога тајника г. Павла Поповића, кога су они „приволели" да се прпми тога посла. Одбор је једногласно усвојпо овај предлог и изабрао г. Павла Поповића за тајника, с тим да он ссби може узети помоћнпка, кога нађе за најподеснијега. — Затим је на место г. М. Ивковпћа премештен из економског одсека у књижевни г. Тихомир Р. Ђорђевић, а на место г. Ђорђевића умољен је да се за члана. економског одсека прими г. Живан Живановић, државни саветник. — Пошто је г. Ј. Ђаја предао сав рукопис превода' „Вереника“, од А. Манцонија, За „Забавник“ одлучено је да се овај роман штампа у 3.000 примерака, и преводпоцу је на име хонорара одређено 45 дпнара од табака. — Најзад је одбор одлучио да се Задругина издања даду у замену илп поклоне неколикпм молиоцима. Овом прилИком нека нам је допуштено да нешто речемо о предлогу да се за тајника Задругиног изабере г. Пав. Поповић. Не мисли.мо протествовати што је г. Поповић изабран за тајника; напротив, мп се томе веома и искрено радујемо. Он је несумњиво, то ћемо радо признати, човек „јаке спре.ме и ауторитета", и верујемо да ће он успети да мало уљуди издања Задругина. Избору г. Поповићеву радујемо се нарочито стога, што се сећамо да је некада г. Поповић први јавно (а многи су пре њега шапатом и тајно) повео борбу против старих управа Срп. Књ. Задруге, у којој су седели онда људи, који нису билп „јаке спре.ме и ауторитета* и којпјенису достојно застуиали. као људи који данас управљају Задругом. Истпна раније, ако се хтело објективно гледати, нпсу се у Задругиним издањима могла впдети „разна гледишта за извођење Задругина задатка“, нпти „одсуство једнога одређенога правца и доста велика разноликост у начину издавања.“ Некадашњи тајници, а нарочпто онај први, имали су страховито примитивне појмове (?!?) о књижевности, али су, некако, ипак знали шта хоће и утврдилп су били један правац рада, бесмислен истина (!), али су га се држали увек, не попуштајућп ни у чем. Данашња управа је много друкчија од ранијих; она има потпуно модерне појмове о књижевности, њена и.забрана дела за Задругина издања бриљирају садржоном и књижевном вредношћу (на пр. „Напуљске шетње“ од М. Павловића), само пм недостаје још „једно гледиште" и један одређен правац“. Верујте, само то! Али сад ће и то бити на своме месту. Позван је у помоћ сгарп п окушанп борац, п он ће све то довести у ред. Па ко се од пријатеља Књ Задруге не би томе од срца радовао? И ми се допста радујемо што видимо да ће сада Задругиним издањима управљати лично г. Поповић. Он је некада тако лепо и