Дело

СМРТ IIBAHA ГРОЗНОГ 31 Ја^оби НГегова је болест — стицај болести. само тело — дух му је болан. Од младости свикнут да се све клања Пред његовом силном, врховном вољом, Последњу срамоту он није мог’о Никако поднети. Ал' добре вести. Дигоше га опет и брзо крепе. Оздравиће сасвим ако успемо Сачуват’ га само од раздражења. Г одунов Ако л’, не дај Боже, себе ма чиме Поново раздражи? Ја^оби Не бисмо тада Одговорни били ни за шта више! Јер жпле што крв му из срца воде Поново у срце, тако су слабе Да их узбуђење, чак и најмање, Распрснути може. Годунов На који начин Моћи ћемо спречит’ гнев му и љутњу? Ја^оби Свако узбуђење и сваку љутњу, Ма по моју цену, склањати треба; Нек чује и гледа једино оно Што забаве може дати. Годунов А како Малочас му беше? Ја^оби Кад се окуп’о Спават' леже, рекав свом ризничару, Из главног скадишта да му донесе, У суседну собу, ризнице разне,