Дело

382 Д Е Л 0 и основ душевног живота. У најнижим животињама гомила се енергија и депопира се подједнако у све делове организма а у диференцираним организмима са ткивима и органима гомила се енергија у нервни систем и ту се концентришу и психнчне особпне и одатле се регулншу сви животни појави и буду њиме одржавани; кад се нервни систем даље дпференцира, постају периферпјски делови и кичмена мождина поцређени мозгу, односно центрима, који постају најглавнији акумулатори енергије. По Бехћереву постаје с открићем радија и радиоактивнпх тела све више вероватније да свака материја садржава огромне масе енергије, која под нзвесним условима може и спонтано да постане слободна и да се претвори у топлоту, светлост и електрицитет и према томе не би ништа чудновато била огромна акумулација енергије у первном систему. Ексистенцију психичне енергије покушао је да докаже Рус Наум Котик1 на основу преношења мисли. По Котику могу се мисли иренети помоћу телесног контакта, без контакта у да* љини, даље помоћу исписаног и неисписаног, само умишљеног, уреченог панира и као доказ наводи своје покушаје, које је извео на двема девојкама. Преношење мисли своди на еманацију, психичне или психофизичне енергије, схватајући те појаве слично с радиоактпвном еманацијом. По њему је енергија једино научна реалност, која нам је дата и сва је многострукост појава и облика нознатог света постала из комбинација и комплекса различпих форама енергије. Мисао је особена форма светске енергије и подложна је закону о одржавању енергије. Психична се енергија излучује нз организма у околину, ако се већ у току мишљења не потроши, рецимо, претвори у енергију механичпу говора. Мишљење је дакле скопчано са зрачењем психофизичне енергије. Зрачењем може се психнчна енергија нренети у мозак других људи, где може да изазове акустпчне и оптичне слике, преставе. Психична енергија има ове особине; 1) она може да струји по човечјем телу од мозга према нериферији и обратно; 2.) продире ваздух и непровидне зидове али делимично буде ансорбована; 3.) она се скунља на површину крајњих делова човечјег тела, одакле се даље шири и ако снојимо наше тело 1 Naum Kotik, Die Emanation der psycbophysischen Energie (Grenzfragen der Herven und Seelenlebens B. 61.) Wiesbaden. 1908.