Дело

406 Д Е Л «> годно земљиште код Словенаца и Хрвата, који су веровали да ће се помоћу народпог језика моћи ослободити од .германског утицаја. Међутим царевом наредбом од 1517 годпне морали су се свј! повратити у крило католичке цркве или се селити из земље. Међу таквим исељенициме налазили су се многи угледни и знатни људи, као што су били Примус Трубер и богати барон Јован Унгнад. „Примус Трубер из ЈБубљане добио је место проповедника у Ротенбургу а доцније у Кемнтену. Његова жеља је била да својим словеначким земљацима да Библију на њиховом језику. После много тешкоћа написао је један Катихизис, али наиђе на сметње од стране цензуре у Најбургу и Швабском Хагу, те га је морао тајно штампати (1559 год.) у Тпбпнгену. На наваљивање владике Павла Вергериуса, који је због верских размица побегао и настанио се у Граубиндену, цревео је Матејево Јеванђење. Штампу је узела Морхардова штамнарија у Тибингену о трошку херцога Кристофа Виртембершког. (Доцнпје је једна преса иренесена у Ротлинген). Прво јеванђеље на словеначком језику појавило се 1555 године. У јесен 1557 био је довршен први део Новог Завета а 1560' други. Један од најглавнијих радника на Словенској штампи био је Јован Унгнад.1 Он је 1560 год. послао свештеника Стевана Консула, који је раније био и Труберу при руци, у Нирнберг код резача слова Јов. Хартвала и ливца Симона Адера да нрема његовом уиуту израде глагољска слова. Доцније је је он обојицу поменутих позвао у Урах, где је Трубер био иостао све* штеник (1561), да под његовим назором и назором Антона Далматина, који је био позван у Урах, режу ћприлска слова, уопште да нодигну једну штампарију, која је требалала да стоји иод управом Стевана Консула. Тако исто су били позвани и другп научнпцн из Србије н Босне,(?)1 2 Калуиа за Словенске језике не беше довољно на расиоложењу н тада је штампано и на талијанском. После смрти Унгнадове (1564) штампарија нрестаде са радом, слова, после битке код Нердлингена, нађена од царских војника, беху послана као ноклон цара Фердинанда III у Рим, у штамиарију Пропаганде“.3 1 Љему је виртемберши војвода поклонио замак „Miinchhof.“ 2 Код Шулека налазимо да између осталих, који су помагали Унгнаду били су: Мате Поповић Србин и Јован Малешевић Вошњак. 3 С. Lorch: Handbuch der Gesehichte der Buhdruckerkunst стр. 133.