Дело

« -ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 407 r Б. БЈулек у својем са познавањем израђенОхМ делу о штам* паријама и штампарској вештини „Novovjeki izumi“, на страни •"Ј^г^помиње да су те штампарије биле у Тибингену и Нирнбергу. Међутим, ми мислимо да се њему елучајно подвукла погрешка и да није постојала штампарија у Нирнбергу већ у Ураху; а његово пак тврђење дошло је свакако услед тога што су слова за штампарију била поручена у Нирнбергу. У томе нас утврђује и И. Каратаев, у чијем делу Хронологическан роепист> славннстхЂ книгђ. .. под бројем 38a и 39 налазимо неке књиге Примуса Трубера, које су штампане у Ураху. То исто налазимо и код Шафарика, у његовој Geschichte der siiđslavvischen Literatur (III Bđ. стр. 297. Л« 277 и 278). Закључак. Као што је познато прве српске штампарије налазиле су се поред манастира (на Цетињу, у манастпру Милешеву, у Горажду, код Мркшине Цркве, у Рујну и т. д.) То је са свим природно кад се зна, да су кроз цео средњи век манастири билп једини центри писмености, око којих се окупљало оно мало писмених људи, колико је био онда код Срба. Затим, и целокупна књижевност српска била је црквеног карактера, тако да тек у средпни осамнајестог века почињу се код нас јављати у јачој мерп књиге више световног садржаја писане за публику ван црквених кругова. Знајући добро прнлике у којима су осниване прве српске штампарије, као и књиге које су у њима штампане, ми долазимо до уверења да су прве српске штампарије осниване искључиво за црквену употребу. То једино може одговоритп на пигање од куда се код нас Срба одмах, само на 40 година после проналаска штампе, оснива штампарија на Цетињу. Те штампарије, заједно са манастирима, имале су дужност да ширењем црквених књига не дадну да православна вера п српски језик у борби са мусломанством, католицизмом и унијатством подлегну И за време турскога ропства као и после сеобе у Аустро-Угарску, штампарије су биле један важан фактор у верском и политичком животу српскога народа. После ослобођења од Турака под Књазом Милошем и са стварањем слободне српске државе, односи цркве према народу изменили су се. На место аутономне православне цркве, којаје била једпна власт срнске нације у борби са другим народно-