Дело

• А*УГАРСКИ. ТРГОВЛНСКИ ОДНОСИ ПРЕМА СРБИЈИ 411 говорног стања, које је ослабило наш извоз, него и друга пн. директна дејства изазвана прекидом нашег саобраћаја и настоjatfalfcesf Србијиним, да себи створи нове везе. Инак се из укупног дејства трговинско-политичких погрешака, које сам у кратко изложио, може извести закључак, да смо ми подвезивањем уговорнога стања, које је трајало скоро четири године, на српској пијаци уступили место нашим конкурентима и сем тога дали јаког имиулса српским тежњама за еманципацијом. Природно је, да су се услед ових факата у Србији изменили привредни назори и трговинско-политички циљеви. Пре но што пређем на ова поједина гледишта, нека ми буде допуштено, да рекнем коју реч о неким односима који су овде у питању. Привредна ситуација Србпје условљена је њеним географским положајем и њеним социјалним приликама. Србија је држава од 48.302 квадратна километара са 2*8 милиона становника, без непосредне везе с морем, дакле у том погледу као и Швајцарска, али у много неповољнијем положају од ове с ногледом на положај у Европи и на железничку везу с морем и великим пијацама. Аграрне су прилике повољне. Земљиште је подељено међу многе мале, слободне сопственике. За време турског господства постојао је до душе кроз столећа привредни однос између велепоседника и земљораднпка сличан ономе који постоји још и данас у Босни и Херцеговннп, али Србнма је за време ратова за ослобођење у деветнаестом веку иошло за руком, да мухамеданце протерају, земљораднпке начине слободним сопственицима и тиме створе здрав основ за аграрне прилике. Тај мали посед у већини случајева је индивидуална соиственост, јер југославенска задруга изумире. „Србија је“, вели извештај царско-немачког конзулата у Београду о ирнвредним приликама 1909 године, „класична земља сељачке привреде. Од 340.000 ратара њих 285.000 јесу сопственици земље. Има око 300.000 обрађених добара са просечном површином од 8Va хектара. Само 83 добра већа су од 100 хектара. Земљу обрађују сопственици сами, а по земаљском обичају комшије помажу при орању., сејању и жетви. Са социјалног гледишта раскомаданост земљишта повољна је. Имовно стање народа равномерније је распоређено и у равници не зна се за пролетаријат. Ипак осетан недостатак лежи у томе што нема великога иоседа; нема при-