Дело

414 Д Е Л 0 у пакосним иримедбама према Аустро-Угарској; али оп је у праву кад вели: „Али тек онда, кад прође нериод садање политичке узрујаностн (1909 године) и кад тако звана балканска опасност буде отклоњена за дуго време, настаће епоха Србијинога развитка. Сад је прави моменат да се користимо. Онај народ, који сада буде, поштено и сложно са Србијом учествовао у раду око стварања ове земље, неопажено he доћи до привредне надмоћности. Пре свега, Немачка је за то позвана“. У истоме правцу и у многим тачкама сагласно са споменутом брошуром, само — разуме се — потпуно објективпим и отменим тоном, написан је раније споменути извештај немачкога конзула у Београду, који је објављен у „Немачком трговинском архиву“ у свесци за август 1910 године. Он се труди, да исцрпној оцени подвргне српске пијачне и кредитне прилике, као и целокупно привредно стање земље и долази такође до закључка, да је до ^ада привредна снага Србијина у Немачкој потцењивана. Он назива српску државу у погледу на њене набавке муштеријом првога ранга, доказује да с.у политички немпри пречистили српске кредитне ирилике и види такође, како ствари стоје, велику корист за Немачку у томе, што је добила прилику да створи директне везе са Србијом и да умртви аустро-угарску носредничку трговину. Извештај је скроз наклоњен Србији и у њему се одаје признање њеним привредним тежњама и њеној националној снази, јер је позната ствар, да се мора добро поступатп са муштеријама, које се желе задобити. Хоћу још да споменем један врло карактеристичан догађај, који се десио у Београду овога пролећа. При пзвозу шљива из Србије у Немачку појавиле су се неке сметње. Да би се ове отклониле, аустро угарско посредништво искључило н личне везе створиле, дођоше немачки увозници у Београд, где их врло лепо дочека трговачка комора, која им приреди један бапкет. Главна ствар, нак, били су договори, који су вођени између ових пемачкнх изасланпка и београдских трговаца, којима су присуствовали немачки посланик и пемачки конзул и којнма је био циљ да се утврде узанси и да се створе директне везе у трговини шљивама. То је један мали али значајни пример немачког усталаштва. У колико је Немачкој ношло за руком да ухвати корена на српској пијаци, може се видети из овог нрегледа који је узет из статистике немачке царевине (за 1911 годину).