Дело

38 Д Е Л 0 Хоће л’ игда бити дан ведар и чедан, II топао свима? Хоће л' игда бити Добра за све људе и гнезду се свити Широк нростор правде, сјајан, непрегледан?1 Дижите се напред! Устаните, људи! Не гините тако залуд све но један, Гоните из себе дах мрски и ледан, Да се срећа ваша у вама пробуди! Све вас данас зовем: хај’те небу горе! Стресајте прах стари, дижте се из блата: Силни као брда, здрави као море, Нађите друг друга, грлите брат брата! СВЕТЛОСТИ! Нек иросија сунце земљом овом мучном II обасја поља, рудине и драге, Сасуши све мемле и тамничке влаге, Где корача робље ногом неодлучном. Нек озаре зраци кут долине сваки II нек буде живот, где је смрти био Дах, у ком се безброј несретника крио, Умпрућ, к’о шеве и лептири лаки. Нека буде светлост! Без зрака и пеба Гине се и гунш, као слаба тица: Не кукајте више кано кукавица II нек вам се људско срце не колеба. Мудрости и ума, храбрости и воље, II љубави за рад, тога треба роду; Кад безнадно младе ласте једном оду, Дух несретне сумње нераднике коље.