Дело

46 Д Е Л 0 13. Проповед о веии^им плановима. Драги мрави! Ходећи поред једног гробља бејах изненађен кикотом, који допираше до мојих ушију с овога места, на које је забрањено улазити са псима и смехом. — Чим је дозвољен ириступ смеху у овај град туге и оз<Зиљности, помислих ја с негодовањем, онда свакако није учињен изузетак и у ногледу паса. II ири том почех ослушкивати да ли ћу чути лајање. И не преварих се, — чух; но за чудо то лајање, праћено кикотом, беше за мене разумљиво. — Заносио се човек великим плановима, ха-ха-ха! Сад нека се одмори, грешник, заједно с својим плановима. Или не; он сам нека се сад одмара под земљом, јер његови планови ннсу се дали закопати: они су се разлетели но свету, да траже другу слабу главу, сличну овој у каквој су и до сад били, те да се у њој настане и распињу је до смрти, — ав-ав-ав! Само нека су подаље од наше главе! Наша глава зна да је живот људ^ ски кратак и трошан, зато не мисли о ваздушнпм кулама, но о ономе, што је оку и језику најближе. Ав! — Нашег нокојног друга мучио је илан о оснивању једне државе, у којој би било више правде и солидарности међу људима, него што је данас има. За остварење тога плана наш друг је све нредвидео, само не своју смрт. Зато ми који предвиђамо смрт upe или после, затварамо тврдо своју главу, ако на нас насрну осиротели сад велики нланови покојника. Тако лајаше један бас, један тенор потом ругаше се овако: — Он је мислио и о бушењу земље скроз, и о спајању мора с морем, и иланине с нланнпом ; он је пребирао и разлагао све елементе земаљске, с надом, да ће наћи основни елеменат, пз кога је се све што ностојп пројавило; маштао ie и о електричној комуникацији између земље и осталих звезда, заносно се одшпфравањем животињског језика и није могао никад слатко да једе од размишљања, како да се појача и нрошпрн функиија људског мозга. Но ми знамо, да је смрт на ирагу, зато се смејемо његовнм великим илановима, ха-ха-ха! и зато се држимо онога, што се да опипатп и омирисати у огранпчепом времену и простору, ав!