Дело

48 Д Е Л 0 можеш о великим плановима, ао мислити о њиховом оетварењу не смеш“. Тако мп рекоше моја браћа п протераше ме из своје средппе. Зато и седим сад овде и занимам се истим великим плановима као пре. Море бурлам овом мрежом да би заварао мисли своје, којеме подстрекавају непрестано на какву акци.ју; у вече кад сустану руке од бурлања ја се смејем, да би растерао своје мисли, а после после ионоћи плачем зато, што видим, да само у овом положају могу бити добар људима. — Знаш ли ти оно место, где је забрањено улазити са псима и с.мехом? упитах га ја. — Знам, рече; тамо је сад скпнута та забрана. — Сад је она понова дигнута. Хајдемо нрво тамо, а по том hy те ја увестп међу људе. Нису, пријатељу, људи недоступпп великим плановима, но велики су нлановп недоступни њпма због велике галаме. Због велике галаме, због великог галиматијаса њихових осећаја и њиховог језнка, људи само у пола чују и у четврт разумеју велике мисли, зато их прогоне. Хајдмо да тражимо пре свега лека против галаме људске, протнв галиматијаса људског. II ми обојица оставпсмо хМртво море за леђима, мали мравп, и окретосмо се лицем Полу-Живоме мору, с великим планом: да га сасвим оживпмо. 14. Проповед о црвемом олтару Ходећп кроз живот, мали мрави, наиђох на човека, којп точаше крв из грла закланог јагњета и синаше је на огањ, на кад се од те крви подизаше вијугави стуб дима у висину, човек тај надаше на колена и читаше молитве. — Ко си тп? упитах га ја. — Свештеник Највишег iiora, — одговори он. — Нека је слава твоме Највишем Богу, рекох ја, но нека је још већа слава, невиној крви, жртвованој ua његову олтару. Колико је велики тај твој олтар, реци? Два аршина, што ли? Ти као да се подсмеваш? узвикну гневно свештенпк, но без разлога се нодсмеваш, а без разлога се свашта може чинити. Као да има и већнх олтара од овог олтара, посвећеног Највишем Богу!