Дело

0 СРПСКОМ ИМЕНУ 65 *¥ way»ode Rasciani siue Serviani atque Valachi, quos vulgo zrbschy 1567. год.: види у VI. глави 1567. год. 1602. год. пише гроф Ђуро Зрињски цару Рудолфу и каже: Карловачки је генерал из Турске „изводио неке Влахе или Србе и населио их на мом дједовском опустјелом имању, које се зове Гомирје“ (,,quosdam Walachos seu Rascianos eđucens, locauit in auitica mea đesertaque possessione Goymerye uocata“)1 2 1604. год. помиње велики војвода Матија у једном свом писму, да су Срби (,,Rascianer“) заузели некаква имања у Словенској (Windischlandt) и у крижевачкој жупанији.3 1605. год. (у августу) спомиње велики војвода Матија у једном писму „Србе око Копривнице“ (,,die Ratzen vmb Copreinitz“), којих je било око 3000 душа.4 У почетку 17. вијека ппше Никола Иштванфије, да се 1596. год. скупила аустријска војска у Банији. „Ту су били и српски гласници с писмом од Радослава... и од свијех другијех, који живе од Купе до обале Јадранскога Мора“ („Ađf'uere etiam nuntii Thracum cum literis a Radoslavo... aliisque omnibus, qui a Colapi ad Adriaticum litus usque sedeš habent“).5 Иштванфије je одрастао у Хрватској и послије дуго живио у њој (ту је имао велика имања), а био је и у Банији. 1609. год. дају нински бискуп Блаж п башки капетан Г. Стјепановић препоруку Николи Драшковићу и Томи Милчићу, личкијем посланицима, који су дошли у Баг због исељавања — били су под турском влашћу — и допијели писмо „писано српски11 („scritta in serviano“, „sudetta lettera serviana“).6 *1611. год. потврди папа Симеуна Вратању за свидничкога унијатскога владику. У писму помиње папа и име „Симеуна, владике Срба католика грчкога обреда, којп живе у Угарској 1 А. Ивнћ, Сеоба Срба у Хрзатску и Славонију (1909) стр. 11. i 2 А. Ивић, Сеоба Срба у Хрватску и Славовију (1909) стр. 11. 3 Р. Лопашић. Spom. hrv. kraj. I (1884) стр. 323. И овд!е зове Р. Лопашић Србе Власима; али ко мари за то како Србе зове човјек. који пише „Hrvatmi, Vlasi i SrbИпц (Starine XXVII, 221. стр.) т. ј. који не зна да ријеч „Срблпнв" треба прочитати „Србљин“ и да се у множини каже Србљи а тако и Хрват (а не: Хрватмнм ни Срблини). 4 А. Ивић, Сеоба Срба у Хрватску и Славонију (1909) стр. 37. 5 У Николе Иштванфија, Regni Hung. historia (1685) стр. 4446. 6 А. Theiner, Vetera monum. Slav. mer. hišt. ill. II (1875) стр. 103. Дело. књ. 61 5