Дело

68 Д Е Л 0 1651. год. (1. фебр.) записано је на некој црквеној књизида је руски цар Алексије Михаиловић даровао ту књигу „Сероские земли в' Леповинском' в'веденском’ монастир'ћ при архимандрпте ГЛтсаршне44.1 1651. год. (14. септембра) каже загребачки бискуп Петар. Петретић, да је архимандрит манастира Марче Сава Станисављевић ишао у Рим, да добије од папе потврду за „влашко или српско владичанство у Хрватској и Славонији“ („рго episcopatu Valachorum sive Rascianorum in Croatia et Sclavonia“),. спомиње, да je око годипе 1600. „из Турске дошло прилично много влашкога или рашкога или боље српскога народа у границу хрватску п славонску, која је према Турској“ (. ..ех Tureia sat frequenti numero gens Valachorum sive Rascianorum vei potius Servianorum in confinia Croatiae et Sclavoniae contra Turcas situata advenisset").1 2 31658. год. пише „гвардијан“ манастира Ленавине Висаријон у своје име и у име осталијех калуђера загребачком бискупу Петру Петретићу и каже „ми свмо нокорБни ®цу папи канно и нрввиемв папемБ и цркви матери велккои апостолскои... а iim ваше госпоство вели, да ниесмо велике цркве католици, ми говоримо, да смо прави католичани... а тцо нам ваше господство беседи за пат(р)1(а)рху цариградскога, да га се шљврБжемо, богме мало за нега и маримо, «нб е грл>КБ, ми смо cpbr боли“ а потписује се „аз старац гвардианв висарионв"/1 1662. год. написа загребачки бискун Петар Петретић спис о Србима у Хрватској и Славонији и посла га дворском ратном савјету. У њему се спомињу „Власн или Раци или да нравије кажем Срби, јер су иоријеклом из иокрајине („краљевине") Србије“ („Valachi siue Rasciani uel ut verius dicam Serviani nam ех regno Serviae prodierunt"). Да су се Срби у данашњу сјеверну Хрватску доселили из Србије, то само онда може бити истина, ако је писац овдје мислио на Србију, која је негда граничила с Хрватском код ријеке Цетине (и планине Дипаре); а ако је мислио на доцнију Србију, којој је западна гранпца била 1 Р. Грујпћ, Апологија српскога народа у Хрватској и Слазоиији (1909) стр. 164—5. - Р. Грујић, Апологија српскога наиода у Хрватској и Славонпји П909)( стр. 74—5. 3 Србобран 1909. год. 12 (26) августа, бр. 174,