Дело

72 Д Е Л 0 169(>. год. описује сењскн бискуп С. Главинић Лику и Крбаву п често помиње тамошње Србе.1 1697. год. пише српски народ („gens Serviana“, на другом мјесту каже „hac natione Rasciana“) неку молбу, у којој каже, да му је цар дао право, да може мирно живјетп „у Угарској и Хрватској“ (,,in Hungaria et Croatia").1 2 1699. год. (23. марта). У упути ва комиспју која је одређивала међе између босанске и карловачке крајине говори се о размијештању Срба граничара („der Vallachischen und Kaizschen granzen.. .“).3 1699. год. (13. августа) каже бечки ратни савјет у једној својој одлуци: „хрватском бану... о уређењу српскога народа“ („Вапо Croatiae... de ordinanda Rascianorum gente“).4 1700. год. (7. фебруара) наређује цар Леополд сталежима и редовшма хрватским, да му јаве, гдје и како треба да се нрееели један дио српскога народа у Славонију и у Угарску, којега се за скорашњега турскога рата много скупило у хрватској граннци (ту се каже: negotium Valachicae seu Rascianae gentis“).5 1701. год. (27. јануара) каже Угарска Дворска Канцеларнја, да и онп Власи (Срби) [Waiachen (Raizen)] који жпве међу ријекама Уном и Купом нрипадају угарској држави.6 1701. год. (9. јула) пише напин „гласник“ из Беча у Рим о свидничком унијатском владици Гаврилу Турчизовићу и каже, да мало има ученијех људи међу Србима (Rasciani) (т. ј. који 1 Р. Лопашић, Spom. hrv. krajine III (1889) стр. 45—52. (и у М. Сладовића, Povest, стр. 29—40) особито 47—51.; за Рибник каже: „de noviter baptisatis supersunt donius 5. de antiquis Christianis seu Croatis octo... Rascianorum schismaticorum loci 40“: за Медак: „colonias elegerunt ibi Vallachi seu Rasciani schismatici ех partibus maritimis illac appulsi, quorum domus recensentur 70“ (обоје стр. 48); исп. и „Arma capere possunt ех nostriS/Croatis 120 personae, ех neoconversis et aliis schismaticis Vallachis 500“ (стр. 50); за Косињ каже: „sunt in circuitu ternae villae Seu pagi, superior est e Carnioliae conl'iniis eo translatorum incolarum domus 40. post hos Vallachorum est medius pagus 100 capitum, tertius Croatarum 40 sesšiones seu fundos teueutium“ (стр. 51). 2 Г. Витковић, Гласник cpu. учен. др. 73 (1892) стр. 26.3—4. Р. Лопашпћ, Spom. hrv. kraj. III (1889) стр. 145’ 4 А. Ивић, Сеоба Срба у Хрватску и Славонију (1909) стр 101. 5 Р. Лоиашић, Spom. hrv. kraj. III (1889) стр. 175. 6 Czoernig, Kthnographie der oesterr. Monarcnie, III (1857) Beilageu, стр. 97, узето из: „l'ngrisches Archiv. № 81 ех Jan. 1701“