Дело

УМЕТНОСТ РЕНЕСАНСЕ У ИТАЛИЈИ У XV веку изврши се у Италији, у области уметности, један моћан преображај који се крсти именом ренесанса. Она обухвата једну од најзначајнијих периода у хисторији уметности и може се још једино упоредити са златним веком Перикловим. Може се слободно рећи, да човечји дух не беше доживео грандиозније револуције од онога доба, откако се хришћански свет беше утврдио на развалинама паганскога света. У ренесанси се обично гледа подмлађивање човечјега духа: слобода мисли беше извојевана, а са њом дође полет науке, префињеност цивилизације, узвишена тежња за уметничком лепотом и триумф уметности. Учмали дух Средњега Века беше се пробудио; мисао, спутана црквом, збаци окове; наука, пређе у служби теологије ancilla theologiae, доби сада неслућени иолет; друштво се из основа препороди; уметност даде своје најлепше плодове. Обично се тврди, да је тај преображај наступио под утицајем поново пробуђенога античкога света. Под његовим окриљем изврши се овај препорођај науке и уметности. Ренесанса би означавала једну горостасну, снажну струју, која хришћанству одузе његову подлогу. Тежиште хришћанства лежало је у загробноме животу, у животу на небу. Тај живот је и у уметности Средњега Века био глорификован. Ренесанса је ово тежиште пренела у овоземаљски живот. Било би, доиста, веома погрешно, кад би се одрицало, да је студија античкога света у XV веку играла врло значајну улогу. Тада се са грозничавом ревношћу тражило све оно што је било античко. Изгледало је, као да се људи поново крећу у атмосфери старога света јелинскога и римскога. У Фиренци се оснива Платонова академија. Велики философ, који је у љубави према лепоме гледао и тежњу за идеалним и добрим, био је у нарочитоме уважењу. У академији су се критички пропраћала Хоме-