Дело

УМЕТНОСТ РЕНЕСАНСЕ У ИТЛЛИЈИ 21 као и у уметничким творенинама његовим. кад се човек сети толиких отмених и племенитих жена оних великих дана. Beh дворски живот Средњега Века, витештво и култ љубави беху допринели врло много, да се жена сматра као средиште, око кога се друштво окреће. У трубадурској поезији формиран је један идеалан тип жене, којој се подноси пред ноге све, што човек има. Дантеова Беатриче доста је слична гоме трубадурскоме идеалу жене. То је „donna angelicata", чији је осмејак (,,sorriso“) одсјај божанске љубави и доноси блаженство овоме покољењу људи. Овај тип идеалне женске природе одржао се дуго времена у уметности Фиренце, Сијене и Умбрије и појавл>ује се оваплоћен у мадонама тога времена. Несумњиво је, да је Беатриче била само идеално замишљена жена, каква се може појавити у живој фантазији једнога песника. Као што, према једној старој причи, шкољка на обали морској упи у себе зраке јутарњега сунца да би их у дубини морској преобразила у бисер, тако и Данте апсорбује у себе слику своје „đonna di cortesia" и у дубини његове душе њена се слика преобрази у божанство. Она се ту узвиси до висине небескога идеала. Ну овај идеал није могао дуго времена остати на тој висини. Већ код Петрарке идеално женско биће не стоји онако високо. Његова Лаура није више анђелак Дантеов, већ личи на јунакињу какве пасторале Теокритове. Она, као нимфе Теокритове, лута по усамљеним шумама, гази по бистроме иоточићу и у своје крило хвата пљусак од цвећа. Само се кратко време одржа још тип Donna angelicata. Сликари мадона у XIV веку, једним делом и у XV, имају пред очима једну лепу канцону тосканску, у којој се Богородица слави као чиста, непорочна звезда даница; као умилни цвет рајски, као нежни, лепи анђео, који под погледом онога, кога воли, стидљиво обара доле своје лепе очи. Бокаћо са својим заједљивим опаскама о женама није успео да поколеба идеалну висину, на којој још стоји жена, ма да се она беше већ спустила један степен ниже. У XV веку жена у Италији добива светско васпитање. Њен је интерес сада многостручан. У отменим кућама не прави се разлика између синова и кћери. Обоје добива исто научно образовање. Жена почиње узимати интензивна учешћа у студијама научним, у политици и у књижевности. Добро васпитане даме говоре и пишу латински, живо учествују у усменим и писменим расправама људи о уметности, поезији и старини. Лукреција Бор-