Дело

БЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 433 културних и некултурних. Као што рандман игра велику улогу у висини енергије, тако исто пграју рад и капитал. Народи без икаквих тековина, самим радом тешко могу ностићи оне уснехе, који са толиким истим радом постигну они, којимаје прошлост у капиталима разним резервисала радове њиховнх предака. Обратно је неефикасна средина, која се само на капитале паслања, не ангажујући оне силе виталне, које рад треба да дају. Удружен рад са капиталом даје нове вредности, нове енергије. Сваки покрет соцпјални, којн се манифестује у покретима матерпјалним, ијш се рестаурира путем асоцијација продукованих речима, писмом, тоном или ма чим другим, комилекс је из физичких и нсихпчкич мотива. Грађевина ма каква исто је тако дело физичких и пснхичкнх сила као и песма, књига, статуа. Енергије, према овоме, на ма ком пољу социјалном су манифестације физичко-психичких сила, на се оне директно или индиректно могле мерити. Ово исто вреди за радове и капитале. Кад се омогући егзистенција прве социјално-динамичке једначине (аналоге првој термо-динамичкој), онда су даља извођења са свим лака4и слична извођењимау физици. Интерминтентност, ритам, ентропија, фазе разних стања, критичке тачке, разна агрегатна стања и друго, су само називи, који се имају аклиматисати на социјалне појаве и довести ближе у везу са квалитетом нових посматраних појава. Полазећи од енергетнчких једначина лако налазимо нласман за шеме о којима је реч у овоме делу. Како су принципи механчкп символизирани у номенутим шемама, то се сви прннципи механички путем шема преносе и на домене социјалне. На горњн се начин домен квалитативних аналогија у појава социјалних претвара у домен квантитатпвних аналогија и од данашње описне социологије нрелази на праву социјалну механику појава. Механичке аналогије данас, а и за дужи још период времена, у онштим принципима својим обележаваће само главпе трасе но којима ће се ићи у механистичком тумачењу социјалнпх појава. За проучавање детаља далеко смо од ирецизности, која влада у механици материјалних снстема, али каошто, сем општих погледа на груие нојава из хемије и физиологије, не знамо још све оно што је потребно за тачно сазнање наше на основима механике, така ће још-доста времена проћи док све елементе, параметре п колнчине у социологији тако одредимо, да са њим можемо оперисати, као што са сличним Дело, кн>. 62. 28.