Дело
О СРПСКОМ ИМЕНУ 439 настаје „у самом српском народу“ (т.ј. тамошњем) („in ipso Rasciano Populo“) и његоБО познавање српскијех прилика („рго sua... rerumque Rascianarum notitia“) и иште, дајој о томе пошље извјештај. 1701. год. (9. јула): види у V. глави 1701. год. (9. јула). 1701. год. (27. августа) пише панин гласник из Беча у Рим и спомиње Србе (Rasciani) у ђаковачком крају у Славонији.1 1701. год. (у октобру) моле калуђерп манастира Раковца рускога цара за помоћ и кажу да је Раковац „вт> земли срсбскои вт> гори Фрушкои.“‘2 1701. год. (у децембру (?)) жале се Срби православне вјере у Славонији (и у Хрватској) царском комесару за уређење славонске границе Теодору Шлихтингу, што се газе права српскога народа, и казује какве је слободе имала прије „наша отаџбина и српски народ“ („nostra patria et gens Seruiana“), кажу да им је цар обећао, да ће им датп управитеља „којп зна управљати с овијем народом српскијеми (,,qui cum hac natione Rasciana dirigere sciat“). У писму ce спомиње и „наш српски народ“ („populus noster Rascianus“) у Турској.3 1701. год. На картп Угарске (у: Theatrum Europeum 1701. год.) записани су Ра\\ка (Српсксџ и Раци (Срби) (Rascia, Ratzen) између Драве и Саве к западу од Сријема.4 1702. год. заииса игуман Теофан на књизи манастира Раковца, да је та књига „земли срнбские fi) горн НрушкТе манастпрд назнваемаго Раковацг>“.5 1702. год. спомињу се у оиису Славоније у селу Бзеници (к југоистоку од Пожеге) „Срби каголичке вјере“: „Locum hunc sub dominio turcico partim cathofli|ci Rasciani inhabitabant, pro1 A. Theiner, Vetera monum. Slav. merid. hist. ill. II (1875) стр. 238. 2 Bac. Ђерић, 0 српском нмену у Ст. Србији п у Маћедонијп (1904) стр. 29. 3 Eud. Hurmuzaki, Documente privitore la Istoria Romanilor, VI (1878) стр. 13 — 14. („1701 Decembre14). L. Petit, Serhorum per Hungariam constitutorum ordinationes ecclesiasticae (1906) полустр. 511 B, D, 513 A. („1701 mense decembri" каже Л. Птп премда у ппсму нема нп године нп мјесеца). 4 Czoernig, Ethnographie, II (1857) стр. 161. — II на карти Ђ. Креквица заппсанп су Рацп (Срби, Ratzen) у валповачкој жупанпјп дуж Саве. На пстом мјесту стр. 161. 5 Љуб. Стојаповнћ, Стари српскп загшс.п и патппси, II (1903) бр. 2101.