Дело

0 СРПСКОМ ИМЕНУ 441 ски владика С. Подгоричанин и сријемски Ст. Метохијад са више другијех иосланика1. 1708. год. (7. јануара) каже мнтрополит Исаија Ђаковић, да је на крушедолском сабору бпло много људи из „срнбскге земли“ а зна се, да су тп људи билп пз Хрватске, Славонпје, ■Сријема итд.2 31708. год. пише славонскп владпка Софронпје Подгоричанин писмо аустријскоме цару и потписује се овако: „Софроније Подгоричанин, славонски владика и посланик српскога народа" („Sophronius Poclgoriczanin, episcopus Slavoniae et nationis Rascianae ablegatus“). Исте рпјечи п ua полеђини.8 1708. год. туже се православни Србп у Осијеку на осијечке језуите. 1. фебруара исте године одговара језуитски старјешина на „жалбе Срба грчкога закона“ („Ad Rascianorum graeсае fidei lamentationes“) и у том их одговору назива Власпма („Walachi“)4. Око 1714. год. На старој штамианој књпзи у манастиру Ораховици пише „св(д)т(а)го Николи СлавенТи, србскои землиР5 61715. год.: види у V. глави 1715. год. 1719. год. (19. јула) даје цар Карло М.диплому митрополиту В. Иоповићу,’’ и у њој се спомиње „митроиолпт плп архиепископ илирскога или српскога парода грчкога закона у славонском и сријемском крају“ („Gentis Illyricae seu Rascianae Graeci Ritus in Slavoniae Syrmijque partibus Metropolita seu Archiepiscopuš“). 1721. год. (20. априла) иишу у Осијеку архимандрит Максим и још један калуђер карловачком митрополиту и кажу, да су дошли у Осијек и да тамо нпјесу нашли генерала Петраша и „отидосмо до г. Каленпка (кр. рацки (српски) судац и камерални префект) и преказасмо се“...7 1 Р. Грујић, Апологија српскога еарода у Хрватској п Славонијн (1909) стр. 161 (из Беседе II, стр. 155—160). 2 У истој књизи стр. 166. 3 Ј. Радонић, Прилози за историју Срба у Угарској, I (1909) стр. 189. 4 Р. Грујић, Анологија срискога народа у Хрватској п Славонији (1909) стр. 81. 5 Л. Богдановић, Бранково Коло, IV (1898) 1596. Љуб. Стојановпћ, Стари српски заппси и натписи, II (1903) бр.4407. 6 Д. Р(уварац), Српски Сион, XVI (1906) стр. 358. 1 Д- Руварац, (. рпски Сион, XI\ (1904) стр. 46 6. Ријеч „српскп“ бпће тумачење Д. Руварца.