Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 451 Посланству у Букурешту или у амбасади у Петрограду јер његове функције као шефа кабинета графа Калнокиа биле су сувише безличне да би се из њих могли извести какви поуздани закључци. Румунски краљ, који није рђав судија о људима, волео га је и дивио му се. У Русији је за неколико година имао велики утицај и чак је био популаран, али је он при крају његова бављења у Петрограду био осетно ослабио. У међународноме дипломатском свету првобитно је имао глас јакога русофила; и кад се 1901 године говорило да ће он да наследи графа Голуховског као аустроугарски министар спољних послова, немачки дипломати су примили глас са извесном зебњом. Тада се је веровало да је његов циљ био успостављање Тројецарског Савеза коме би Беч био стожер. Доиста је изгледало да је он брижљиво радио на јачању и проширењу Аустро-Руског Споразума од 1897 који, схваћен као одговор на Бизмарково обелодањење, у октобру 1896, тајног уговора о реосигурању између Немачке и Русије, узео је био прво облик једне заједничке аустро-руске опомене Балканским Државама за време Турско-Грчког Рата од 1897, и довео је, v почетку 1903, до објаве аустро-руског фебруарског програма за маћедонске реформе и, у октобру исте године, до ширег мирцштегског програма. У колико је у истини срце графа Ерентала било у овоме послу знаће се можда тек кад угледају света његови мемоари и архиве одаду своје тајне. Он је веровао у стару консервативну, аутократску Русију; и своје погледе о руским пословима а донекле и о неруској европској политици црпео је из свога општења са људима као што је покојни Павле Шванебах — околност која објашњава неке од његових каснијих погрешака у методу и суђењу, нарочито у погледу Енглеске. Да ли је он икада био искрен русофил може да се сумња, ма да је он извесно веровао да би се једном вештом аустроугарском спољном политиком Русија могла корисно да употреби. ,1едан проницав дипломатски посматрач који је с њим био интиман у Петрограду мало после постављења графа Ерентала на Балпацу, рекао је: „Ерентал ће окретати Русе око свог прста; он их познаје скроз и скроз; они су довољно прости да мисле да га имају у своме џепу што говори њихов је^ик и што је према њима учтив ; у дну душе он их презире.“ Ледан од главних разлога његова наименовања на Балплацу била је његова проницљивост да предскаже руско-јапански рат у времену кад су кнез Било и други