Дело

11030'РИ Ш i IИ П РЕГЛ ЕД 469 'О њему се већ на време сазнало, јер је проузроковао неки сукоб у Афици и на тај начин оборио владу. Героа је испрва очајан што је толику сензацију изазвао члан његове фамилије, на <се спрема да га отера од куће. Међутим Рансон долази као богат човек. Исплатио је све повериоце, па се одужује и њему. Уз то се још, после неколико дана, доказало у парламенту да он у ствари и нема кривице. И тако, убрзо, Рансон постаје у кући омиљена личност. Драма се развија. Жак је још раније изгубио новац на берзи и довео фабрику до пропасти. Да би се спасао срамоте, наговара оца, који о томе ништа не зна, да прими Рансона као ортака. Долази до преговора. Рансон одбија предлог. Жак признаје кривицу. За то време Рансон је заволео Женевјеву. Он то не крије, него одлучно изјављује Жаковој жени да ће их спасти, ако једног дана увиди да га Женевјева воли. То исто казује доцније и самој Женевјеви. Он је отворен, Говори како нема разлога да их избави, да својим пожртвовањем баци њу у руке другог човека. Већ је спреман да њих остави за свагда, кад наилази Жак са женом, која га спречава од самоубиства. Тек ту Рансон попушта, руковођен љубављу и неком чудном добродушношћу. Он жртвује све ради њих, али у исто време постаје и господар куће. После тога Женевјевин вереник се повлачи. Он не може да гледа према себи Рансона, кога је дотле нападао као непријатеља. Жаневјева је сад слободна, Она се отргла старе љубави. Рансон јој импонује. Најзад се цела ствар завршава њеним верењем са некадашњим пустоловом. Пустолов је комад од вредности. Има у њему радње, тачних опсервација, лепих речи и лаких дијалога. Има стварности у појединостима и склада у целини. Његов писац познаје исто тако добро драмску технику, као и човечију душу. Он, до душе, не полаже много на ефекте и не удешава призоре, али даје живот. Код њега нема театралности и позирања. Све се развија постепено, умерено, донекле чак и без интересантности. Због тога је, вероватно, наша публика и остала непокренута. Све су личности у комаду довољно окарактерисане, али се над свима истиче Рансон. Његов је карактер рељефан и одређен, израђен до детаља. Од почетка до краја, он корача напред, са .истом снагом и истрајношћу, свесан онога што се догађа око