Дело

књижевно-нлучни ПРЕГЛЕД 303 У неким одељцима налазе се податци, који се тичу искључиво рада радикалне странке, њених метода и њених погледа на поједина државна и културна питања. Тако су ту објављена три чланка г. Протића из времена, кад се радикална странка формирала. На првом месту чланак о школи и политичком васпитању, који ни у колико није изгубио вредност и за данашње време, пошто се наравно изоставе захтеви у погледу слободе штампе, слободе збора и удруживања, које су слободе данас потпуно остварене. У чланку „Један лек“ износи се штетност система, по коме је за тужбу против чиновника потребно и одобрење надлежног министра, какав је систем постојао по уставу од 1869. У чланку „Ред у држави“ указују се на то, да ред потиче од права и правних органа, и да се суштина реда огледа у потпуном поштовању закона не само од стране грађана, већ и од владе и њених преставника, државних власти. За правилну оцену погледа радикалне странке на поједина политичка и друштвена питања значајне су одлуке радикалног збора држаног у Нишу 6. и 7. фебруара 1886. Повод за ове одлуке била су извесна питања, која је краљ Милан упутио радикалима, пре него што се одлучио да им повери учешће у државним пословима. Посредник између краља Милана и радикала био је, као што се зна, Пера Тодоровић, о чијем раду једно писмо, сад први пут објављено, упућено од Тодоровића Ж. Јовичићу, даје поред до сада познатих ствари још јасније податке. Као краљев повереник Тодоровић није успео у својој мисији. Главни циљ краља Милана, да придобије радикале на споразуман рад са напредњацима, није био постигнут. Радикали су одбили споразум ма с којом странком, хотећи да избегну споразум са напредњацима, а ускоро затим утврдили су споразум са либералима, и што је карактеристично, обе те одлуке објављене су истог дана. Г. Протић излаже, какви су политички разлози руководили радикалну странку, да тако уради. Споразум са либералима довео је до прве коалиционе владе а затим до чисто радикалне владе, образоване 19. децембра 1887 под председништвом г. Саве Грујића. Овде је од значаја програм, који је радикални посланички клуб поднео краљу као основу рада радикалне странке, на случај да њој буде поверена управа земљом. Радикални кабинет остао је на влади свега четири месеца. О узроцима његова пада не даје ни г. Протић сигурне податке. Одељак о односима између краља Милана и Гарашанина преставља праву сензацију, нарочито с обзиром на преписку њи-