Дело

310 Д Е Л 0 Најзад, анонимни писац драме „У чистом зраку“ имао је намеру да да једну нежну слику приморског пејзажа и историју једне жене која се боји да њен драган, који се морао оженити другом, не заборави на њу и њихово дете. Теза није нова. Ту се пати од љубоморе, трза и страхује; на први поглед нешто слично љубавним подвизима у „Отвореном кавезу“ од Едуарда Бурдеа, писца „Рубикона". Владислав Јевремовић и Јованка, својим плотским односима, који су се временом морали прекинути, стварају сукоб и сцену, у тренутку када Јованка долази да иште издржавање за себе и за своје дете у близини Владислављеве жене. Комад је изражен врло наивно и нема драмске вредности. Све је ту бледо, необрађено бински, необрађено и по карактерима. Игра глумаца није била добра. Нарочито су били површни г. г. Гошић и Богић, док су г-ђа Таборска и Павловићка као и г. г. Милутиновић и Шапоњић, спасавали и оно што није требало спасавати. Р. М.