Дело

Б Е Л Е Ш К Е 315 XVI -)- 434. Цена 5 динара). У овој књизи обухваћена је историја српскога народа до крајаХУ века, до пада под Турке свију српских држава н покрајина. Писац је своје причање подесио тако да његову књигу може с разумевањем чнтати сваки иоле писмен човек; он је дао, дакле, праву популарну историју. У којој од наредних свезака „Дела“ биће опширнијег говора о начину излаггња у овој историји као и тачносгн овде употребљених псториских чињеница и о схватању историских догађаја. Засад је препоручујемо читаоцу, којп воли да зна прошлост свога народа. Писац је, да споменемо засад само још и ово, у ову своју књигу унео и доста слика и то врло добро пробраних слика. Карте, којих такође има у овој књизи, пе ваљају нимало, и њих није требало уносити да само запремају место. Хашка конференција за изједначење меничног права од Спасоја Радојчића (Београд 1912 г.). У овој књизи објављен је извештај српског делегата г. Радојчића о раду конференције, која је утврдила пројекат једног заједничког меничког закона за све уговорне државе Г. Радојчић је тај пројект превео и на српски и сиабдео потребним објашњењима. Цео извештај је опширан и врло стручно написан, из чега се може с поузданошћу закључити, да је г. Радојчић достојно престављао Србију на овој конференцији, чији ће рад, ако буде до краја нзведен, бити од велике користи трговини и саобраћају. Л. Vićentije Rakić: Gedanken iiber Erziehung durch Spiel und Kunst (S. 58, Leipzig 1911). Господин Вићентије Ракић узео је за предмет своје докторске тезе врло интересантно и поучно питање о игри и уметности као васпитном среству. У првом одељку он расматра однос игре и уметности према животу у опште, утврђујући на основу биолошких и психолошких чињеница, да су и игра и уметност потребна допуна живота. У другом одељку говори о игри и уметности као васпитном среству. У трећем одељку реч је о општим условима, под којима игра и уметност могу утицати на васпитање. Овим делом унето је доста нове светлости у ово пптање, које су и пре Г. Ракића психолози и педагози расправљали, према којима међутим писац заузима потпуно самосталан положај. Заиптересованим лицима иружиће несумњиЕО студија Г. Ракића лепу и поучну лектиру. * * * Грађански Судски Поступак од Живојина М. Перића и Dr. Драгољуба Аранђеловића (Београд 1912). — Г'. Г. Перић и Аранђеловић објавили су своја предавања из грађанског судског поступка, и то само други део: о извршењима судских одлука. Главни рад је г. Перића, док је г. Аранђеловић приложио само један одељак : о стварима, које се не могу узети у попис ради извршења судских одлука. Дело има првенствено практичан циљ, да послужи слушаоцима правног факултепз као уџбеник, а свима правницима као помоћно срество за правилну примену позитивног права. Писано је познатим лаким и живахним стилом r. Перића, тако да се поред све сувопарности материје с интересовањем чита. г. Перић се нарочито много обзирао на француско право, а делимице и на аустриско и немачко, ла би поједина питања што јасније и потпуније расправио. Тиме је књига у научном погледу само добила. Л. Dr. Лазар Марковић, О организацији баштинских књига у Немачкој (Оштампано из „Архива за правне и друштвене науке“). Г. Марковић био је послан од Минастарства Правде да проучи у Немачкој организацнју баштинских књига. Како се ради већ нови Грађански За-