Дело

О СРПСКОМ ИМЕНУ ПО ЗАПАДНИЈЕМ КРАЈЕВИМА НАШЕГА НАРОДА — наставак 1722. год. На црквеној књизи дреновачке цркве (у западној Славонији) стоји записано, да је та књига 1722. године дарована по наредби рускога цара „Сербскил и кесарскин земли bl ГеоргиевскоИ м(о)н(а)ст(н)рв в новостроеннуго церковв Бож'1К) Безденежно."1 • 1725. год. посла архимандрит Јанићије путир и друге неке ствари у манастир Шишатовац у Сријему и на путиру, који се и данас налази у манастиру Шишатовцу, написа, да га шаље из Москве „в сербстк) землк) в монастнрв ШишатовацБ".1 2 1727. год.: види у V. глави 1727. год. 1728. год. (6. маја) потврди „српски краљевски судија“ („Judex Regius Rascianorum“) неки „колацијонални лист“ у Осијеку на молбу пакрачкога владике М. Стефановића.3 1728. год. (26. јуна) даје цар Карло VI. право, да потврђује владике, Мојсију Петровићу, православном архиепископу „илирскога или српскога народа у Славонији, Србији и тамишком крају“ („Nationis Illyricae seu Rascianae per Sclavoniam Serviam et Districtum Temessiensem“).4 1736. год. (26. августа) пишу руски наставници у Карловцима митрополитској конзисторији и кажу5: „Б(о)гомђ собранал 1 Лаз. Богдановић, Браство, 8 (1899) стр. 106. 2 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II (1903) бр. 2459. 3 Шематизам православне српске епархије пакрачке за годину 1898 {1898) стр. 9. 4 Г. Витковић, Гласник срп. учен. др. II. од. III (1873) стр. 306. 5 Р. Грујић, Споменик срп. краљ. акад. 49 (1910) стр. 123 а.