Дело

VII. ГЛАВА О СРПСКОМ ИМЕНУ ИЗВАН СРБА ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРЕ. У овој ћу глави исписати она мјеста из глава I—VI, која говоре о Србима који нијесу православне вјере, Код сваке године додана је глава, у којој се напријед спомиње тај примјер. Ко жели знати одакле је који примјер узет, или још штогод о том примјеру, нека погледа у главама I—VI, и у њима је казано одакле су узети. Доста има примјера за које се не зна (или ја сад не знам), говоре ли о Србима нравославне вјере или не говоре. Око 924. (925.) год. била је у Спљету католичка црквена скупштина, у којој су била хрватска и српска господа. Од Срба је био, као што каже Фр. Рачки „Zahumski knez Mihajlo sa srbskimi velikaši" (II. глава). Око 950. год. каже К. Порфирогенит, да су се Срби населили у крајевима пОчевши од доње Цетине к југу и од Хлијевна (Лијевна) к истоку, а становници у тијем крајевима били су и католичке вјере (II. и IV. глава). 1232—4. год. назива босански бан Матија СтЈепан Нинослав, који је био католичке вјере, све Босанце без разлике вјере Србљима (IV. глава). 1240. и 1249. год. назива више пута исти босански бан М. Стј. Нинослав своје Босанце без разлике вјере Србљима (IV. глава). 1364. год. потписује се Нико Бијелић, српски писар дубровачке опћине, овако: ,,r Нико БКликб дшлкђ сртскии (III. глава). 1407. год. спомиње Прибислав Похвалић (икавац и католик и по свој прилици Захумљанин) два псрпскаи писма, која су послали његови господари (баница Анка и војвода Сандаљ и његова жена) у Дубровник (II. глава).