Дело

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД 447 Били смо у срећноме ноложају, да целу изложбу разгледамо без каталога1. Између нас и уметничких дела није било никакога посредника. Оставили смо сликама, да оне саме говоре. Тако смо на све ствари могли да гледамо без предрасуда. У нама је стално преовлађивао утисак, да у овој шареној гомили од слика различ нога значаја и различне вредности свака од њих има право на егзистенциЈу као један докуменат темперамента, интелигенције, и да све дотле, докле и најгора од њих буде налазила својих поклоника, она не заслужује да буде осуђена. Критичар ће се далеко згодније осећати у улози, да позна слике, што су пред њим, него да им суди као ботаничар, који има за сврху, да анализира своје цвеће и своје биљке а који оставља вртару, да за своје алеје резервише само најлепше цветове. Словенци на овој изложби изгледају као чланови једне исте уметничке породице. Њих сјецињавају истоветни погледи на уметност. Они држе све прозоре отворене у природи и имају очију само за атмосферске појаве: за светлост, која свакога тренутка мења боје и једну бојену површиру рашчлањује у читав хаос од тонова што светлуцају и трепере, и за ваздух, у коме контуре губе своју оштрину и расплињују се. Они нигде не виде линије, контуре предмета. За њих постоји само боја. Њихове су слике управо гобелини сазидани од боја. Ова се уметност обраћа само једноме врло узаноме кругу публике и код широке масе не налази пријема, јер јој остаје неразумљива. Грохарова „Пећина“ (бр. 326) најбоље показује, како је уметнику у овој слици било стало само до технике. Она је ту сликара у тој мери апсорбовала, да овде човек више није на чисто, шта је на слици горе, а шта доле, те је сасвим свеједно, којом ће страном слика бити о зид прикачена. Поред плавих, жутих, љубичастих, црвенкастих, наранџастих и зелених тонова виде се велике тамно-плаве флеке. Слика је управо једна брижљива студија светлости и боје у једној пећини осветљеној електричном светлошћу. На другим сликама Грохар ће насликати дрвета, чије је лишће јесен прошарала најшаренијим бојама, док влажна магла прожима ваздух (бр. 321) или ће насликати комплекс од кућа у снежној вејавици (бр. 319). Јакопић излази са нарочитом призмом боја. Његова Ева (бр. 331) са извесним рефлексима на лицу, са котарицом огњено-црвених јабука у левој и са јабуком у десној руци, са 1 Све до скора каталог није још био готов