Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 457 енције од пет минута, био саопштио са жестином која је тада јако била пала у очи. На тај начин Цар у толико пре може и да похвали политичко држање које он одобрава. И кад је војни предлог изнесен пред аустријски парламенат царева интервенција била је непрекидна. Прво је било неизвесно држање Рутена који су у то доба водили опструкцију, да би натерали владу да савлада опозицију Пољака отварању једног малоруског универзитета у Лавову. Исто тако неизвесно било је и држање осталих странака. Аустријска влада је прво покушала једном прерушеном претњом да задобије парламенат, да војни предлог изгласа брзо. Министар унутрашњих дела и заступник министра председника, Барон Хајнолд, позвао је био једну конференцију партијских првака и изјавио да „међународни углед монархије, наша вредност као савезника, и чување наше политике часнога мира“ захтевају да војни законски предлог постане закон до краја овог месеца. Иначе, наговестио је он, влада може да употреби онај чувени параграф устава којим се служи у крајњој нужди, да законски предлози постају законима и без одобрења парламента. Он је тражио да му се одговори брзо, кроз два дана, што је многе посланике било расрдило. Међутим, Немци, Пољаци и Словени изгледали су вољни да приме овај званичан ултиматум, али је држање осталих странака било још неизвесно. И онда опет настаје лична царева интервенција да утиче на политичку ситуацију која је била у вези с аустроугарским војним законским предлогом. Као Цар Аустрије послао је он, 5. ов. мес., преко Барона Хајнолда, ову посланицу рутенским посланицима у аустријскоме парламенту: „ББегово Величанство Цар који је са живим незадовољством гледао на становиште, које су Рутени првобитно били заузели према војном законском предлогу, опазио је са нарочитим задовољењем да су Украјинци (или рутенске групе) пошли правим путем баш у моменту кад је то требало, и да су се одлучили да заузму једно нарочито тактичко држање које одговара озбиљности питања које је на дневном реду. Његово Величанство тврдо очекује од опробаног патриотског осећања рутенског народа и од његове лојалности према Цару, да ће он доследно да истраје у држању које су сада његови представници заузели према војном законском предлогу“. Ову су посланицу примили Рутени радосно, а, после њене објаве, Пољаци тако малодушно да је г. Длугоч, пољски мини-