Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 459 Потпуно под аустријским и унијатским утицајима појавио се покрет познат под именом украјински или погранични покрет, и ма да је то у ствари рутенски или малоруски покрет ипак га нико не назива тим именом. Један од циљева покрета био је и јесте да шири украјински литерарни језик, који изгледа да је један приличан мелез и да се врло много разликује од правог малоруског, и да на тај начин организује народносну свест и културу малоруског народа. Руска влада, сасвим при родно, никад није радо гледала на овај покрет; и Пољаци ма да иначе нису много расположени да се слажу с Русијом, одсудно су се противили украјинским захтевима у питању васпитних олакшица. У последње време међутим чине се покушаји за зближење између Украјинаца и Пољака, вероватно због покрета који постоји код православног русофилског дела аустроугарских Рутена. У Аустрији јавно оптужују графа Бобринског и друге да религиозним средствима покушавају да пробуде и потхрањују један русофилски покрет међу аустроугарским Рутенима ; а у Русији опет оптужују аустропољске власти да гоне православне Рутене. Обе ове оптужбе можда су донекле истините, али главна је истина да је ово питање по своме карактеру једно веома акутно политичко питање. Није тешко разумети да Аустроугарској не може бити баш мило да у својим границама има какав народ који би тежио Русији. Исто је тако јасно да Русија не може благонаклоно да гледа на украјински покрет који, кад му се да једна тачка око које он може да прикупи своју снагу и један духовни центар стварањем унверзитета на аустријскоме земљишту, може да пређе и у Русију и поступно да узруја малоруску масу. Како сада ствари стоје изгледа да Украјинци благодарећи заузимању највиших кругова у Аустрији неће дуго чекати на свој универзитет, и такво решење борбе између Рутена и Пољака било би изванредно значајно у једноме тренутку кад се са тако много напора ради на споразуму између Чеха и Немаца у Чешкој. В. А.